Iako je prošlo više od 40 godina od razornog zemljotresa u Banjaluci, Živku Babiću, tadašnjem načelniku opštine, koji je pomogao da bude izbjegnut još veći broj žrtava, gradske vlasti se nisu odužile davanjem priznanja počasnog građanina.
U zemljotresu oktobra 1969. godine 15 ljudi je izgubilo život, a materijalna šteta je bila ogromna. Babić je izdao naredbu u kojoj obustavlja nastavu u svim školama i posao u kolektivima tog 27. oktobra, čime je izbjegnuta još veća tragedija.
Milenko Šajić, portparol Administrativne službe grada Banjaluka, potvrdio je da nije bilo inicijativa za odlikovanje Babića.
”Uvidom u dokumentaciju Služba za poslove Skupštine grada i gradonačelnika nije utvrdila da je prethodnih godina podnesena inicijativa da Živku Babiću bude dodijeljena jedna od nagrada koje Skupština grada dodjeljuje povodom Dana grada Banjaluka”, precizirao je Šajić.
Pokojni Slavko Podgorelec, ugledni banjalučki novinar, publicista i urednik Radija RS, govorio je da se nikad niko nije sjetio Živka Babića, a koji je bio ključna figura Banjaluke te kobne 1969. godine.
“Na 30 godina od zemljotresa, tačnije 1999. godine, tadašnji organizacioni odbor za obilježavanje sazvao je pres-konferenciju. Na toj pres-konferenciji se pričalo o svemu, ali nije bilo riječi o Žiki Babiću”, objašnjavao je Podgorelec. Kaže da je pitao tada organizatore da li su poslali poziv Babiću, na šta su odgovorili da su naravno to uradili.
“Gospoda nisu znala da sam ja desetak dana prije toga posjetio gospodina Babića, kada smo radili intervju. Prilikom tog susreta sam ga pitao da li je dobio poziv, rekao je da nije. Dva dana pred tu pres-konferenciju sam ga pozvao telefonom i tada je rekao da nije dobio nikakav poziv”, pričao je Podgorelac.
On je istakao da ako o nekome ne govorimo i ne ostavimo pisani ili usmeni trag, za 20 ili 30 godina njega kao da nije ni bilo.
“Na toj pres-konferenciji sam ja jedini ustao i rekao da nije istina da je Živko Babić pozvan, a bilo nas je oko 40 novinara. Ali ja sam već imao kod sebe otvoreno pismo Banjalučanima koje je Živko napravio, evo sad nakon toliko godina, mogu reći pravu istinu o tom pismu. To pismo sam ja napisao u njegovo ime, a sve na osnovu onog intervjua koji sam s njim uradio. Dan pred konferenciju sam nazvao Žika i pročitao mu pismo, on je ponavljao, ja to nisam napisao i slažem se sa navedenim, ali nemoj da ti imaš problema zbog toga. Svim prisutnim sam podijelio to pismo”, govorio je par godina pred smrt Podgorelac.
Pričao je da je Babić bio Prijedorčanin, koji je živio sa svojim Banjalučanima, a da je to pismo zapravo samo malo podsjećanje na njegov rad.
To je čovjek, prema riječima Podgorelca, koji je u ključnim trenucima donio važne odluke. “On je nakon prvog udara kobnog banjalučkog oktobra, na osnovu predviđanja stručnjaka, a i svoje lične procjene, donio odluku o obustavi rada svih škola. I danas Banjalučani tvrde da nije bilo ovakve odluke da bi broj žrtava banjalučkog zemljotresa bio daleko veći. On je bukvalno naredio da se u ponedeljak 27. oktobra otkazuje rad škola u Banjaluci i svih kolektiva”, govorio Podgorelac.
Naglašavao je da Babić zaslužuje makar posthumno odlikovanje, ali ako do toga i ne dođe, kako kaže, ostalo je zapisano u novinskim, radio i TV arhivama ko je zapravo bio Babić i koliko je značio za Banjaluku i njene građane.
Zoran Pejašinović, profesor istorije i direktor Gimnazijr, takođe smatra da Banjaluka nije dovoljno vremena i sjećanja posvetila svojim zaslužnim građanima.
“Postoje posebne procedure koje treba ispoštovati da bi neko dobio status počasnog građanina ili odlikovanje grada, ali prisutan je i ljudski nemar, pa tako mnogi Banjalučani ostaju zaboravljeni”, kazao je Pejašinović.
Zemljotres uzeo danak
Brojni stanovnici i danas se sjećaju strahovitog podrhtavanja tla 27. oktobra 1969. godine, a pred očima su im slike do temelja porušenih zgrada i kuća, ljudi zarobljenih pod ruševinama i mnogih šokiranih lica koja su nijemo gledala snagu prirode.
Kazaljke na časovnicima zaustavile su se u devet časova i 11 minuta, kada je zemljotres jačine 8,5 stepeni Merkalijeve skale uzeo svoj danak. Ova prirodna katastrofa odnijela je 15 života, dok je 1.117 osoba teže ili lakše povrijeđeno.
Obnova
Tragedija koja je pogodila Banjaluku 1969. godine podigla je na noge tadašnju Jugoslaviju, ali i druge zemlje koje su pomagale u obnovi grada. Na poklon je dobijena nova zgrada Gimnazije, dok je Bugarska izgradila novu školu koja nosi ime po bugarskom narodnom heroju Georgiju Stojkovu Rakovskom. Škola u Slatini nazvana je “Holandija”, jer je holandska vlada donirala sredstva za njenu izgradnju.
(MOJABANJALUKA.INFO)
