NEBOJŠA MALINIĆ: SDS mi nudio 100.000 KM da zapalim askonu (FOTO)

Go­to­vo da ne­ma čla­na i sim­pa­ti­ze­ra SNSD-a u Re­pu­bli­ci Srpskoj ko­ji ne po­zna­je Neboj­šu Ma­li­ni­ća, pu­tu­ju­ću re­kla­mu te stran­ke.

Ovaj Ba­nja­lu­ča­nin već pe­tna­es­tak go­di­na sa svo­jom “as­ko­nom”, ofar­ba­nom u bo­je SNSD-a, obi­la­zi stra­na­čke sku­po­ve od Tre­bi­nja do No­vog Gra­da.

Ni­šta u to­me ne bi bi­lo ču­dno da mu to ni­je ho­bi, ko­jem je po­dre­dio sve. A kre­nuo je sa­svim slu­čaj­no. U je­dnoj di­ja­lo­škoj emi­si­ji, za­pa­zio je mla­dog čo­vje­ka ko­ji se ra­zli­ku­je od os­ta­lih akte­ra po­li­ti­čke sce­ne, Mi­lo­ra­da Do­di­ka.

– Ovaj nas može izvu­ći iz gli­ba u ko­me smo se na­šli, re­kao sam. Ima sve oso­bi­ne li­de­ra, drža­vni­ka. Podržaću ga ka­ko znam i umi­jem. Na svoj na­čin… Odmah sam oti­šao kod kro­ja­ča u Trn, na­ru­čio dva kom­bi­ne­zo­na sa zna­kom SNSD-a, pre­la­ki­rao svo­ju “as­ko­nu” u bo­je stran­ke i kre­nuo na sku­po­ve ši­rom RS – pri­sje­ća se Ne­šo.

Kaže da se “iz avi­ona” vi­dje­lo da Do­dik ima vi­zi­ju, da je ri­jet­ko hra­bar po­li­ti­čar, da ne­će do­zvo­li­ti da nas pro­ti­vni­ci tla­če, kao što su to do­zvo­lja­va­li ne­ki pri­je nje­ga.

– Ne­da­vno sam se uvje­rio da ga vo­le i dru­gi na­ro­di. Po po­vra­tku iz Is­to­čnog Sa­ra­je­va, ne­gdje kod Ze­ni­ce, pro­bu­ši­la nam se gu­ma.

Ci­je­la uli­ca, a svi su bi­li Boš­nja­ci, sja­ti­la se da po­mo­gne. Ve­le, bo­lji je vaš Do­dik od svih na­ših za­je­dno. Zna šta mu je cilj, vo­li svoj na­rod, svo­ju Re­pu­bli­ku i mi ga zbog to­ga ci­je­ni­mo. Poz­dra­vi­te ga pu­no – pre­pri­ča­va Ma­li­nić.

Imao je Ne­šo, kaže nam, po­nu­da iz dru­gog blo­ka da se pri­klo­ni sa­daš­njoj opo­zi­ci­ji i da iza­đe iz Do­di­ko­ve kam­pa­nje.

– Zvao me Ognjen Ta­dić da pre­đem u SDS. Kažem mu, ko je lud da ide iz Re­ala u Re­kre­ati­vo. A, on­da do­đe dru­ga po­nu­da.

Je­dan ba­nja­lu­čki bi­zni­smen, ko­ji je svim bi­ćem u SDS-u, nu­di mi sto­ti­nu hi­lja­da ma­ra­ka da ja­vno za­pa­lim “as­ko­nu”.

Bi­li su sa njim Ognjen Ta­dić i Mi­lan­ko Mi­ha­ji­li­ca, pi­taj­te ih. Za ne­ko­li­ko da­na opet na­le­tim na Ta­di­ća.

“Čo­vje­če, ve­li­ke su to pa­re, ne­moj ra­zmiš­lja­ti. Ja ti ga­ran­tu­jem da ćeš bi­ti ispo­što­van”, re­če mi. Ma, ni­sam ja pa­pak, ne pro­da­jem vje­ru za ve­če­ru – kaže Ne­šo.

U me­đu­vre­me­nu, po­red “as­ko­ne” sti­gla je i “kia”, te ma­li mo­to­cikl sa obi­lježji­ma SNSD-a, pa po­ne­kad na­rod na sku­po­vi­ma vi­še gle­da u nje­ga ne­go u Do­di­ka.

– Ovo ra­dim bez ika­kve na­kna­de, da još ne­ko ne po­mi­sli da od SNSD-a pri­mam pla­tu! To je za me­ne ho­bi. Sva­ko u živo­tu ne­što vo­li, ne­ko ide na uta­kmi­ce,

ne­ko juri žene, a ja se naj­ko­mo­tni­je osje­ćam u svo­joj “as­ko­ni”, kad za­tru­bi­mo na mi­tin­gu – ja­san je Ne­šo.

Ve­li da je skro­man čo­vjek, ni­ka­da ni­je le­tio za nov­cem, kao što to da­nas či­ne mno­gi.

– Iza­šao sam iz svo­je ku­će da bih os­ta­vio pros­tor si­nu, ko­ji je za­sno­vao po­ro­di­cu. Pod­sta­nar sam. Sa su­pru­gom Bor­kom sam pre­se­lio u ko­mši­luk.

Kćer­ka Ma­ri­ja ni­je za­po­sle­na, ja is­to ta­ko živo­ta­rim. Ra­dio sam u “Ča­ja­ve­cu”, ko­jeg vi­še ne­ma… Slu­šaj, ovo je naj­važni­je.

Kažu ovi gu­bi­tni­ci da za dvi­je go­di­ne tre­ba spo­ji­ti op­šte i lo­kal­ne izbo­re, pa da ih on­da ne bu­de če­ti­ri go­di­ne! Ko bi to iz­držao. Da se ja pi­tam, or­ga­ni­zo­vao bih ih sva­ke go­di­ne, kao Vu­čić u Srbi­ji. Ne vo­lim da mi “as­ko­na” leži u ga­raži. U na­re­dnu kam­pa­nju ću uklju­či­ti tro­je unu­ča­di. Sa­ši­ću im ko­mi­ne­zo­ne i na­uči­ti da pje­vu­še “ci­je­la Srpska Re­pu­bli­ka diže ru­ku za Do­di­ka” – ot­kri­va Ne­šo.

 (narodne.net)