Trebinjsko naselje Vinogradi nije najveće u gradu, ali je, zasigurno, najlepše, jer u dve ulice žive samo devojčice i devojke.
Na samom ulazu u ovo naselje u jednoj kući je pet devojčica, a i u kućama pored sve same pripadnice lepšeg pola. To, možda, ne bi bilo ni neobično da i u ulici iznad nije slična situacija, pa dolaskom u ovo naselje ulazite u mali svet ženskih tajni.
U Vinogradima se smenjuju ženska imena Teona, Sara, Ana Marija, Ksenija, Ema, Ana, Georgina, Natalija, Anastasija, Irina.
Baka male Teone, gde u porodičnoj kući živi Teonina sestra i još tri sestre od strica, kaže da joj nikada nije dosadno sa unučicama i unukama, jer najstarija ima osamnaest godina, a najmlađa svega osam meseci.
– Uz njih uvek moraš biti mlad i lep – kaže kroz šalu zadovoljna baka.
Teona, Ana Marija, Sara i druge devojčice imaju svoj mali ženski svet pun najlepših tajni. Ponekad se posvađaju i naljute, brzo se pomire i nikada im nije dosadno, a u glas kažu da ne bi volele da im se u društvo umešaju dečaci.
U njihovim igrama nezaobilazne su „Vinksice“, pa i figure društvne igre „Ne ljuti se čoveče“ su u njihovom znaku, a one mlađe vole i „princeze Elzu i Anu“. Ne samo da su im „dobre drugarice“, nego sa ponosom pokazuju i haljinice sa likovima ovih popularnih animiranih junakinja.
-Sara se nekada igra „skakavaca“ i „sladoleda“, a Teona voli „Vinksice“- objašnjava Ana Marija.
Pored modernih, ni ove devojčice ne mogu bez igara kojom su se zabavljale i starije generacije, a biti u ulozi prodavca je nezaobilazna zabava.
-Igramo se i prodavnice. Prodajemo voće, imamo kasicu. Spremamo i predstave – kaže Sara, najstarija među devojčicama koje smo zatekli ispred kuće.
U njihovom dvorištu su pas i konj, pa devojčice dosta vremena provode sa svojim kućnim ljubimcima.
– Volimo se igrati puše sa cukom, a pravimo i piknik – objašnjavaju razdragano devojčice.
Sara ne krije da se i u školi više druži sa devojčicama nego sa dečacima. Na pitanje da li bi volele da se njihova ulica zove ulicom devojčica potvrdno klimaju glavom. Kad smo ih pitali da li žele da im u komšiluk dosele dečaci jednoglasno su rekle: „Neeee!“
PIŠE: DUBRAVKA ČOLOVIĆ, BLIC
