Svaki treći učenik u osnovnim i srednjim školama u BiH žrtva je psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja, a poseban problem je što se samo nekolicina osmeli da to prizna bilo kome.
Istraživanje Udruženja za razvoj društva ”Kap”, sprovedeno ove školske godine, pokazalo je da je od 7.000 anketarinih đaka čak 2.340 bilo na meti nekog od pomenutih oblika nasilja.
Tek 700 njih se odvažilo da to prizna roditeljima, dok je samo 66 slučajeva prijavljeno nadležnim organima.
To, praktično, znači da je manje od trećine zlostavljane dece spremno da svoj problem podeli sa očevima i majkama.
U udruženju „Kap“ kažu za naš list da je situacija u BiH gora nego u zemljama regiona, gde je svaki četvrti učenik žrtva nasilja.
Tako se dešava da pojedini učenici pojedinačno ili u grupama vređaju i ismijavaju nekog od svojih vršnjaka, tuku ga, otimaju mu pare za užine, skidaju i slikaju mobilnim telefonom i prete da će fotografiju postaviti na neku od društvenih mreža.
Iz ovog udruženja poručuju da, ako decu ne naučimo nenasilnoj komunikaciji, uskoro možemo da imamo generacije mladih koji misle da je upravo nasilje pravi način rešavanja svakodnevnih problema.
– Taj problem se iz škola vrlo lako prenese na ulice. O deci koja su na neki način bila zapuštena prilikom vaspitanja, redovno čitamo tekstove u crnim hronikama. Nasilje se uči i prenosi. Ako imamo nasilje i nepoštovanje u kući, deca to mogu izneti vani, misleći da je to uobičajen način komunikacije – ističe portparol Merima Spahić.
Dodaje da je prepoznavanje problema prva i najvažnija prevencija.
– Svako dete koje trpi nasilje, tu traumu može da nosi ceo svoj život. Međutim, većina to nikome ne prijavljuje, jer ne veruje da se bilo što može promeniti, zato što nemaju poverenja u odrasle i zato što ih je sram. Takođe, strahuju od odmazde nasilnika – ističe Spahićeva.
Mirjana V. kaže da je njeno dete koje ide u peti razred osnovne škole, bilo izloženo napadima i pretnjama vršnjaka.
– Rugali su mu se što nosi naočari, otimali pare za užinu, gurali ga i pretili da će ga pretući. Ne bih to saznala, da njegova školska drugarica nije ispričala svojoj majci, a ova meni. Otišla sam u školu i rekla razrednoj da ću, ako se maltretiranje nastavi, podneti prijavu. Od tada je situacija bolja – kaže naša sagovornica.
Podaci MUP RS pokazuju da je lane u Srpskoj prijavljeno 11 krivičnih dela sa obeležjem vršnjačkog nasilja. Nasilje je izvršeno nad 22 maloletnika, od kojih je devet starosti od 16 do 18 godina, sedam od 14 do 16, a šest do 14 godina starosti. Zabeležena su tri slučaja psihičkog, 17 fizičkog i dva slučaja seksualnog nasilja – kaže načelnik Odeljenja za odnose sa javnošću u MUP-u RS Mirna Miljanović.
U instituciji Ombudsmana za decu kažu da bilo koji od ovih vidova nasilja mora da bude na vreme prepoznat i ozbiljno shvaćen.
– Pristup u rešavanju svakog slučaja, po prijavi ili saznanju, mora biti individualni. Za svako nasilno ponašanje se moraju tražiti uzroci, mora se obaviti razgovor i sa roditeljima i sa decom, počiniocem nasilja i žrtvom, i na osnovu toga predlagati one mere koje su u najboljem interesu – kaže ombudsman za decu Nada Grahovac.
Nasilnici traže pažnju
Stručnjaci upozoravaju da deca počinioci imaju problem nesigurnosti u vlastite vrednosti, traže pažnju, ne tolerišu drugačije, uzimaju sebi za pravo da zavode red. To rade na način da drugu decu omalovažavaju, ponižavaju, maltretiraju, vređaju.
– Ako takvo ponašanje ne prepoznamo na vreme iako očekujemo da ga neko drugi reši, mi u stvari podstičemo takvo ponašanje kod dece. Na osnovu ponašanja odraslih, deca određuju granice do kojih mogu ići – kaže Grahovčeva.
