Izvoz drvnih prerađevina iz Republike Srpske u zemlje Evropske unije prepolovio se u posljednje dvije godine, a prema prognozama drvoprerađivča, najave inostranih kupaca za ovu godinu nisu nimalo ružičaste.

Prema riječima vlasnika “Drvoprodeksa” iz Banjaluke Darka Partala, drvna industrija zabilježila je pad prodaje za čak 39,7 odsto u 2024. godine. Govori da je pala i tražnja i prodaja, a uz njih i proizvodnja.

- Godinu ranije, zabilježen je pad od oko 15-16 odsto. To je veliki udarac za cijelu industriju i privredu, jer se za dvije godine izgubilo preko 50 odsto. Ova godina će biti veoma teška, mi se nadamo da ćemo preživjeti, a sve zavisi od tržišta. Drvna indutrija je generalno u velikoj krizi i teško će preživjeti - kaže Partalo za CAPITAL.

Objašnjava da je za drvoprerađivače glavno tržište Evropske unije gdje su do sada plasirali preko 70 odsto proizvoda.

- Najviše se izvozi u zemlje EU, odnosno u Njemačku, Austriju, Francusku, Italiju, zemlje Beneluksa i tako dalje. Pad tražnje i prodaje odraziće se na sve i na radna mjesta i na poreze, budžete, naše firme, na sve. Rezervnog plana nemamo niti postoji neko drugo tržište. Imamo samo nadu da će se rat u Ukrajini završiti i da će doći do porasta tražnje. Gotovo je sigurno da će se negativni rezutltati nastaviti i ove godine - kaže Partalo.

Predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske Zoran Škrebić kaže da će ova godina pokazati sve slabosti naših postupaka i lošeg vođenja.

- Partneri iz Evropske unije poručili su nam već na početku godine da nema ni govora o povećanju cijena proizvoda. Naprotiv. Ekonomija RS direktno zavisi od EU, od Francuske, Italije, Slovenije i drugih. Koliko ja znam od kolega koje se bave izvozom, pred nama je smanjenje cijena naših proizvoda i odustajanje partnera od naše robe. Kada kažem smanjenje cijena, tu mislim na drastične procente, čak oko 30 odsto. Niko više neće da spomene o povećanju cijena. To samo ako spomente, gubite partnere i ugovore - kaže Škrebić.

Kaže da će upravo drvoprerađivači biti prvi na udaru, što se vidi na padu od 40 odsto u prošloj godini, koja je dovela i do toga u ovom sektoru bez posla ostane najmanje 20 odsto radnika, odnosno 2000-3000 ljudi.

- Iskreno se nadam da se to neće desiti ovako kako ja to vidim, ali nema sumnje da je pred nama zaista težak period, problemi su veoma ozbiljni - kaže Škrebić.

capital.ba