JELA ŽENA HEROJ: Život provela u minskom polju

Već pu­ne dvi­je de­ce­ni­je, ra­me uz ra­me sa mu­škar­ci­ma, Je­la Ša­fra­din iz Bu­so­va­če, obi­la­zi min­ska po­lja ši­rom BiH i uni­šta­va

ne­ek­splo­di­ra­ne gra­na­te i bom­be ko­je su os­ta­le na­kon ra­ta.

Osim što se ba­vi ovim po­slom, opa­snim po život, Je­la je maj­ka če­tvo­ro dje­ce.

– Mo­ji po­če­ci bi­li su ve­oma te­ški. Sva­ki odla­zak na te­ren pra­ćen je su­za­ma i stra­hom. Čo­vjek ni­ka­da ne zna šta može da se        do­go­di… A on­da, vre­me­nom smo na sve na­vi­kli. Sve je do­šlo na svo­je i ovo je pos­tao naš život – po­či­nje pri­ču Je­la.

Prvu obu­ku ima­la je 1997. go­di­ne, ka­da još ni­je bi­la si­gur­na ho­će li ući u ovu pri­ču.

Ipak, po­sli­je to­ga, ovo joj je pos­tao živo­tni po­ziv.

Za 20 go­di­na, osim što je pro­šla broj­ne obu­ke de­mi­ni­ra­nja, spa­sa­va­nja u po­pla­va­ma, kli­zi­šti­ma i ru­še­vi­na­ma, izu­ze­la je i uni­šti­la ve­li­ki broj ne­ek­splo­di­ra­nih ubo­ji­tih sred­sta­va. Osim to­ga, ra­di i kao me­di­cin­ska ses­tra u svom ti­mu.

– Naj­teže mi je bi­lo 1997. go­di­ne, ka­da  je  je­dan ko­le­ga po­gi­nuo na te­re­nu, a još  je ne­ka­ko svježa i ne­sre­ća iz 2005. go­di­ne.   Čo­vjek iz na­šeg ti­ma os­tao je sto­od­sto­tni in­va­lid. Ovo je stre­san po­sao za je­dnu ženu, ali se vre­me­nom za­vo­li i uđe u krv.

Mo­ra ne­ko i ovo da ra­di – go­vo­ri Je­la.

Sva­ki dan je bor­ba za život gra­đa­na, a to na te­re­nu mo­gu os­tva­ri­ti sa­mo me­đu­so­bnim po­ma­ga­njem.

– Ka­da po­mi­sli­mo da ra­di­mo ovaj po­sao ka­ko bi su­tra ze­mlja bi­la očiš­će­na od mi­na, osje­ća­mo se do­bro, ali ni­ka­da ne možemo bi­ti si­gur­ni da se to ne­će ne­ko­me de­si­ti u šu­mi, na li­va­di i sli­čno.

Mo­ra­mo svi vi­še po­ra­di­ti na ovoj te­mi, uči­ti dje­cu u ško­la­ma o opa­snos­ti od mi­na, ali i odra­sle da obra­te pažnju na ozna­če­na min­ska po­lja – za­klju­ču­je Je­la.

U  Je­li­nom ti­mu izu­ze­tno ci­je­ne svo­ju ko­le­gi­ni­cu, a tvrde da su žene spre­tni­je u si­tu­aci­ja­ma ka­da do­đe do po­vre­da.

– Žene su čes­to spo­so­bni­je, po­se­bno u tre­nu­ci­ma ka­da do­đe do ne­sre­će, jer su dos­ta smi­re­ni­je i sta­loženi­je,

dok mi mu­škar­ci uvi­jek brže re­agu­je­mo. Me­di­ci­nar­ke ima­ju ve­li­ke oba­ve­ze, jer mo­ra­ju kon­tro­li­sa­ti zdrav­lje de­mi­ne­ra,

obi­la­zi­ti de­mi­ner­ske sta­ze i pla­ni­ra­ti na ko­ji na­čin, u slu­ča­ju po­tre­be, mo­gu da nas spa­se – za­klju­ču­ju Je­li­ne ko­le­ge.

(narodne.net)