Političari u BiH ne mare zbog toga što je Hercegovina u plamenu, što Kostajničani moraju u njive s pasošima, što Novograđani strepe za zdravlje plašeći se nuklearnog otpada iz Hrvatske ili što su hiljade građana BiH ostale bez radničkih i stanarskih prava u zemljama bivše Jugoslavije.
Upravo ova, životna pitanja građana i u ovom mandatu funkcionera BiH ostala su u zapećku, dok se u institucijama BiH uglavnom bistrila visoka politika od koje koristi nisu imali ni sami političari, a kamoli građani koji su ih u te institucije i birali.
Dok je proteklih dana u BiH goruća politička tema NATO, tj. pitanje o kojem će se, kako i sami političari priznaju, odlučivati tek za desetak godina, dotle većina stanovnika Kostajnice u svoje bašte mogu samo s ličnim dokumentima, jer više od dve decenije s Hrvatskom nije rešeno pitanje razgraničenja u donjem toku reke Une.
U njive s pasošima
Tračak nade daje nova komisija za granice BiH koja bi, prema nekim najavama, u septembru trebalo da obiđe sporni teren i ponovo aktuelizuje to pitanje sa susedima.
– Nadam se da će ovaj put komisija za granice raditi svoj posao. Sada je aktuelizovano pitanje izgradnje pelješkog mosta, ali deo političara, nažalost, parcijalno postavlja problem i povezuje to s granicom kod Neuma, odnosno Malog i Velikog škoja, a niko ne spominje granicu dolinom Une. Ako komisija ne odradi posao onako kako treba, a to znači da granica bude sredinom Une, očekujem od parlamenta BiH da ne ratifikuje taj sporazum – kaže za „EuroBlic“ načelnik Kostajnice Drago Bundalo.
Dok stanovnici Kostajnice u svoje njive mogu, bar s pasošima, većina Hercegovaca je ostala bez svoje letine, koju je progutao požar.
Naime, u tom delu države mesecima besne požari, a nadležni na nivou BiH se prepucavaju oko toga ko je za koji deo teritorije nadležan za gašenje ili se tim problemom uopšte ne bave.
– Imamo slučaj da je izgorelo 15 odsto teritorije jedne opštine u BiH, a političari i dalje gledaju kako će ubrati politički poen na priči o NATO ili referendumu. Iako gori pola BiH, niko se ne oglašava ni na koji način. Sva naša borba protiv požara svela se na pedesetak naprtnjača i obične ljude koji sami pokušavaju da ugase požar – upozorio je i sam ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić.
Pravne nepogode
Osim prirodnih, hiljade građana BiH, uglavnom oni koji su izbegli iz Hrvatske, pogodile su i “pravne nepogode”, jer više od dve decenije ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava – regulišu stanarska prava, niti reše pitanje penzija i povezivanja radnog staža.
– Tražili smo da se ova pitanja konačno stave na dnevni red u parlamentarnu proceduru, ali se to dosad nije desilo. Izbegli Srbi su polagali nadu u zajedničku sednicu predstavnika Hrvatske i Saveta ministara BiH. Sednica je održana, ali njihove problem niko nije stavio na dnevni red. Ti ljudi su očigledno diskriminisani i egzistencijalno ugroženi – ističe Željko Bubić, šef pravnog tima iz Banjaluke, koji je podneo sudu u Strazburu deo kolektivnih tužbi protiv Hrvatske.
Sitni iskoraci
Oni koji su u državnim institucijama nadležni za rešavanje životnih pitanja građana retko su iskreni, pa priznaju da im je mandat prošao u političkim prepucavanjima, a ne u poslu za koji su izabrani.
– Mislim da problem potiče od izvršne vlasti, gde se postavljaju ministri po stranačkoj rang listi, a ne po znanju i sposobnosti za taj posao. Nekada su mandati prolazili u međuetničkim netrpeljivostima, a sada je to u međustranačkim sukobima – ko će kome šta oboriti, ko će kome nauditi. Kada bi bilo dovoljno parlamentrane demokratije ne bi uopšte bio problem postoji li parlamentarne većine ako na stolu imamo dobro rešenje – kaže poslanik DF Hanka Vajzović.
I poslanik SDP Saša Magaznović smatra da je „izvor svih problema“ Savet ministara, koji je mandat potrošio na malo rada, a na mnogo samopromocije i objašnjavanja narodu da mu je bolje nego što jeste.
– Svako usvajanje zakona, pa i amandmana pojedinačno, nešto unapredi nekome. Ali, da bi govorili o nekom ukupnom dobru, koje je doneo ovaj mandat, nažalost teško je nešto posebno spomenuti. Sitnih iskoraka ima, ali da je napravljen iskorak u društvu – ne vidim ga – ističe Magazinović.
Neka nerešena životna pitanja građana
– Stopa i način plaćanja PDV – Od 2007. godine u BiH je na snazi jedinstvena stopa PDV od 17 odsto. U međuvremenu, upućeno je nekoliko zahteva za smanjenje stope na osnovne životne namirnice, lekove, ortopedska pomagala i knjige, dok više od 30.000 privrednika u BiH traži uvođenje sistema plaćanja PDV na način da državi plaćaju porez tek kada naplate fakturu koju su izdali kupcu, a ne na kraju svakog meseca, što je sada praksa.
– Nuklearni otpad – Hrvatska namerava da odlaže nuklearni otpad u mestu Trgovska Gora, koje je u neposrednoj blizi granice sa BiH, odnosno Novim Gradom. Stručnjaci upozoravaju da bi odlaganje tog otpada izazavalo nesagledive posledice po stanovništvo u više od 20 opština u BiH. Iako je nedavno održana zajednička sednica Saveta ministara i Vlade Hrvatske, o tom pitanju nije vođena šira rasprava.
Stanarska i radna prava – Oko 55.000 ljudi koji su do rata živeli i radili u Hrvatskoj nije uspelo da reši svoj radni, stambeni i socijalni status. Čekajući zadovoljenje pravde, u međuvremenu je umrlo najmanje 20.000 onih kojima ova država duguje plate, penzije, povrat imovine i obeštećenje zbog nezakonitih otkaza.
– Traženje nestalih – U BiH se traga za još oko 8.000 nestalih, zbog toga što se i u ovaj proces umešala politika, a posebno u rad Instituta za traženje nestalih BiH. Porodice nestalih upozoravaju da bi zbog svega proces traženja mogao da traje još 40 godina.
– Izdavanje pasoša – zbog sage oko tendera za nabavku pasoša, mnogim građanima BiH su propali godišnji odmori, jer nadležni nisu na vreme mogli da im obezbede pasoške knjižice. Ova problematika našla se na dnevnom redu poslednje sednice Saveta ministara BiH, ali bez konkretnog zaključka.
