Biografije Meše Selimovića i patrijarha Pavla, čini nam se, znamo naizust. Ipak, postoji jedan detalj koji rijetko ko zna, a to je da su veliki književnik i patrijarh drugovi iz gimnazijske klupe.
Priču o školskim danima dva velikana ispričao je sin njihove drugarice iz školske klupe, Omer Baralić (76). Njegova sjećanja prenosimo vam iz prve ruke: „Moja majka Zada je već sa svoje četiri godine ostala bez svoje majke. Tako je dalju brigu o njoj preuzeo Zadin brat, Osman. Osman je od Zade bio stariji 22 godine, i već je imao svoju porodicu, sa tri sina i tri kćerke, pa je tako njegov najstariji sin, Hamdo, bio približno Zadin vršnjak. Tako su moja majka i Hamdo sjedeli u istoj klupi gimnazije u Tuzli.
Te dvadesete godine prošlog vijeka razlikovale su se u mnogo čemu od današnjeg, pa je tako godište učenika istog razreda dosta variralo – bilo je razlika i po par godina. Moja majka redovno je bila najstarija u razredu, a pored toga, Hamda ju je zvao „tetka“, što mu je i bila, pa su vremenom i ostali učenici, pa čak i neki profesori preuzeli taj nadimak.
Među učenicima iz razreda koji su Zadu oslovljavali sa „tetka“ bila su i dva buduća velikana sa naših prostora: Meša Selimović i Gojko Stojčević, koji će kasnije postati patrijarh srpski gospodin Pavle.
Meša Selimović je naročito uvažavao moju majku, što pokazuje i jedan događaj koji mi je ispričala. Hamdo se u jednoj prilici toliko zanio u udvaranju jednoj djevojčici da je prekoračio verbalnu granicu za ono vrijeme dozvoljenog ponašanja.
Djevojčica ga je tužila direktoru, te je Hamdo izbačen iz škole, i otac je bio primoran da ga pošalje u Beograd na dalje školovanje. Mojoj majci je rastanak od Hamde pao izuzetno teško. Sjela je na klupu u Oficirkom parku koji se nalazio u neposrednoj blizini škole i gorko je plakala.
Tada joj je prišao Meša Selimović i utješio je sljedećim riječima “Nemoj plakati, Tetka. Ne sekiraj se za Hamdu. Pametan je on, snaći će se u Beogradu. A ti ćeš se udati. Bićeš srećna. Imaćeš puno djece“.
Sve što joj je rekao proročanski se ostvarilo. Kako je samo pogodio za djecu! Jer, bilo nas je kasnije šestoro djece. Ne mogu prežaliti što, za vrijeme njegovog života, nisam bio u prilici da u nekom beogradskom tramvaju ili na ulici sretnem patrijarha Pavla. Pitao bih ga za svoju mater. Siguran sam da bi je se sjetio. Na kraju krajeva, bila mu je – „tetka“.
