Alternativna televizija favorit je opština i lokalnih javnih preduzeća na čelu kojih se nalaze kadrovi SNSD-a koji, „u skladu sa zakonom“, sklapaju direktne sporazume, troše novac građana i finansiraju rad medija bliskog vlasti.

Analizom dostupnih dokumenata i podataka objavljenih na portalu Javnih nabavki u BiH vidljivo je da su opštine u Republici Srpskoj, poput Srpca, Pala, Trnova, Čelinca i drugih, pred lokalne izbore kroz javne nabavke sklapale direktne sporazume sa Alternativnom televzijom, a svaki iznos nabavki bio je tačno 6.000 KM. Po Zakonu o Javnim nabavkama sklapanje direktnog sporazuma dozvoljeno je do visine od 6.000KM kada ponuđač može izabrati koga hoće bez raspisivanja tendera. Stručnjaci odavno upozoravaju na problematičnost ovakvog slapanja ugovora zbog netransparentnosti i odsustva konkuretnskog procesa.

Alternativnu televiziju je početkom 2018. godine kupio „Integral inžinjering“ čiji je vlasnik Slobodan Stanković, biznismen blizak vrhu SNSD-a. Ako uporedimo finansije ove medijske kuće sa fokusom na direktne sporazume, vidljivo je da je visina direktnih sporazuma u 2017. godini bila oko 50.000KM sa samo pet ugovora u maksimalnoj visini od 6.000 KM. Ovaj iznos je skoro tri puta manji u odnosu na 2020. godinu kada je ATV putem direktnih sporazuma inkasirala skoro 140.000KM.

Većina ovih ugovora sklopljena je sa lokalnim zajednicama i lokalnim preduzećima u kojima stoluje kadar SNSD-a, što prije 2018. godini nije bio slučaj. Ako pritom uzmemo u obzir izbornu 2020. godinu i analiziramo načelnike, gradonačelnike i direktore preduzeća iz kojih je novac prebacivan ATV-u, dolazimo do sljedećih imena: Šumsko gazdinstvo Gradiška (kadar SNSD-a na rukovodećoj funkciji), Istočno Novo Sarajevo (načelnik Ljubiša Ćosić SNSD), Čelinac (Momčilo Zeljković SNSD), Srbac (Mlađan Dragosavljević SNSD), Šumsko gazdinstvo „Visočnik“ (Janko Golijanin, od ranije kontroverzna ličnost zbog posla sa svojom privatnom firmom, kadar SNSD-a), Bratunac (Nedeljko Mlađenović SNSD) i brojni drugi.

Napominjemo da su svi ugovori sklopljeni u devetom mjesecu 2020. godine pred početak predizborne kampanje za lokalne izbore.

Ono što je još interesantnije jesu javna preduzeća u određenim opštinama i gradovima Srpske koja su sa ATV-om sklapala direktne sporazume iako nije jasno zašto im je uopšte potrebno medijsko praćenje. Tako je Šumskom gazdinstvu „Gradiška“ bila potrebna medijska „reklama i propaganda“ (kako je navedeno u ugovoru).

Ista usluga je bila neophodna i Šumskom gazdinstvu „Visočnik“ iz Han Pijeska, kao i Hidroelektranama na Vrbasu iz Mrkonjić Grada, te Elektrodistribuciji Pale. Dok je preduzeću „KP Vodovod“ Gradiška pored tri medija iz Gradiške i javnog servisa bio neophodan i privatni medij kako bi pratio njihov rad.

Pitanja o direktnim sporazumima sa pobrojanim preduzećima uputili smo ATV-u na dva zvanična mejla, ali odgovore nismo dobili.

Zbog sumnji da se radi o zloupotrebama kontaktirali smo nekoliko pomenutih preduzeća i opština, ali je odgovor bio isti. Pravdali su to kao redovne aktivnosti kada je u pitanju odnos i rad s medijima.

NOVCEM GRAĐANA PLAĆAJU POLITIČKI MARKETING

Rad ili bolje rečeno manipulacija medijima je postao trend u Republici Srpskoj gdje se manipuliše novcem građana, poručuje politička analitičarka Tanja Topić.

„Veliki problem je u načinu finansiranja, odnosno podrške medijima iz budžeta novcem poreskih obveznika. Načinom na koji je to do sada rađeno u Republici Srpskoj podržavaju se mediji koji podržavaju i aktuelnu vlast. Dakle, javne institucije se oglašavaju u tim medijima o trošku poreskih obveznika, a ti mediji čak i kad su javni ne djeluju u interesu javnosti, već partije“, izjavila je Topić.

Ona upozorava da se time ne podupire medijski pluralizam, već se zloupotrebljavaju javna sredstva, urušavaju se profesionalni standardi u medijima, jer su oni produžena ruka politike i njihovi glasnogovornici.

Slično mišljenje dijeli novinar iz Banje Luke Vladimir Kovačević koji ističe da je ATV dolaskom novog rukovodstva potpuno okrenuo ploču i radi u interesu vlasti, odnosno SNSD-a i njihovih koalicionih partnera.

„ATV je od medija potpuno kritički i novinarski orijentisanog, preko medija koji je balansirao, došao do glasila u službi politike. Što nije protivzakonito, ali je zanimljivo da se sve vrijeme na vlasti nalazi jedna stranka, a radi se djelimično i o istim novinarima. Dakle došlo je do pomirenja stavova nakon što je ATV kupila politika“, kaže Kovačević.

Dodaje da nije ništa novo da politički mediji u RS dobijaju ugovore sa javnim preduzećima za reklamiranje, čak i tamo gdje takva preduzeća imaju monopol na tržištu, pa nije jasno zašto im uopšte treba reklama.

„Jasno je da se radi o finansiranju stranačkog medija javnim novcem, što je problem. Nije problem suštinski postojanje stranačkog medija, na javnosti je da odluči da li će da prati takav medij, problem je ako takav medij makar djelimično finansiraju građani“, ističe on.

Sklapanje direktnih ugovora za oglašavanje posebno je problematično ukoliko uzmemo u obzir da kompanije koje se bave proizvodnjom i distribucijom struje, vode i ostalih prirodnih dobara imaju monopol te im marketing nije potreban, ističe ekonomista Svetlana Cenić.

„Kompanijama koje imaju prirodni monopol (ponuđači komunalnih usluga poput distributera električne energije, plina, vode...) marketing nije potreban, niti će doprineti većoj prodaji. Informisanje o eventualno društvenim korisnim akcijama spada u društveno odgovorno poslovanje i kompanije u tom slučaju sazovu konferenciju za medije ili dopisom obaveste o dešavanjima. Reklamiranje usluga ili same kompanije je, u ovom slučaju, prelivanje sredstava u privatnu televiziju i verovatno pod političkim uticajem, a sve to zapravo plaća korisnik usluga ovih javnih i državnih preduzeća.“

Zlupotreba javnih sredstva za finansiranje medija bliskog vlasti, kao što je ATV, vidljivo je i kod drugih preduzeća i opština, pogotovo u periodu predizborne kampanje.

Na osnovu svega nabrojanog nije teško zaključiti da se radi o očiglednoj zloupotrebi javnog novca kako bi se finansirali privatni mediji bliski vlasti i to od strane preduzeća kojima niti treba medijska promocija, niti su oni adekvatno promovisani. Pored toga više je nego očigledno da se koristi gornji limit od 6.000KM za sklapanje direktnih sporazuma kako bi se izbjegli svi ostali konkurenti koji bi bili eventualni učesnici u tenderu. Na taj način izvlače se stotine hiljada maraka iz javnih preduzeća koja odlaze u privatne džepove tajkuna bliskih vladajućem SNSD-u.

BOJAN TRGIĆ

Tekst je nastao u okviru konkursa za najbolju novinarsku priču "Lokalno i odgovorno - Bitno je koga biramo!"