Muka je udarila na šezdesetjednogodišnjeg Stevana iz Žeravice kod Gradiške. Preživljava sa sto maraka mjesečno – 80 je socijalna pomoć koja ide na lijekove, a 20 dobija za ratni staž. Onaj radnički, stečen u Hrvatskoj, nije priznat. Bilo je kudikamo lakše kad je mogao da radi.

Nešto je uspijevao da izbije radeći po selu na dnevnicu. Međutim, zdravlje ga je izdalo.

“Radio sam na dnevnicu, dok nisam dobio moždani udar. 2013. godine dobio i onda mi je ostala ruka šlogirana i ne mogu ništa raditi”, rekao je Stevan Brkanac.

Stevan nema ni svoj dom. Živi u trošnoj kući koju mu je komšija ustupio na korišćenje, a u kojoj nema struje. Svakodevno ga obiđe ćerka koja živi sa majkom jer kod oca nema uslova. Srećom, ima i onih koji mu priteknu u pomoć.

Stevanov jedini spas su komšije, koji mu donose hranu i koji mu pomažu u teškim životnim uslovima. Stevanova ruka spasa je komšinica Milka, koja mu svakodnevno pomaže. Žao joj je kada vidi koliko joj se komšija pati pa mu, kad god može, zajedno sa porodicom pomaže.

“Kada nešto zatreba, pomognemo mu. Davali smo mu i struju godinu dana, pa su nam rekli da se ne smije više kabl provući, može doći do kazne, i dalje nismo. Tako šta ćeš, što imaš daš, pomogneš, izađeš u susret. Mi smo ga i našli kada ga je šlogiralo”, rekla je komšinica Milka Vučković.

Hvala mojiim komšijama, do neba, kaže Stevan. Sve se nadajući da će biti i onih koji bi mogli da mu pripomognu da, ako ništa, riješi problem sa strujom.

(ATV)