Proteklih godina javnost je šokiralo nekoliko porodičnih tragedija koje su završavale brutalnim ubistvima supružnika, ali i dece.
Poslednji slučaj dogodio se u prošli ponedeljak kada je Radojica Golemović na spavanju ubio sina Božidara, te suprugu Brankicu, a onda se razneo bombom ispred porodične kuće u Dragočaju kod Banjaluke.
U oproštajnom pismu ovaj suprug i otac govorio je o odlasku u penziju, teškoj materijalnoj situaciji i nemogućnosti plaćanja školovanja za sina. Da li je to pravi razlog, nikada se neće saznati.
Još se mnogi sećaju i stravične tragedije kada je u septembru Nesad Djedović iz Lipnice u parkiranom “pasatu” ubio sedmogodišnjeg sina Amara i jedanestogodišnju ćerku Melisu, a onda iz pištolja pucao sebi u glavu i posle nekoliko dana preminuo.
Navodno razlog za ovaj monstruozni zločin moglo je da bude to što su deca rekla da bi volela da žive sa majkom koja je u međuvremenu otišla u Nemačku i tamo se zbog papira udala za Djedovićevog strica.
Za obojicu ubica, oni koji su ih poznavali kažu da su bili mirni ljudi, nisu se svađali, niti su bili agresivni.
Kao i u mnogim slučajevima do sada, niko nije mogao da pretpostavi šta će da urade. Ali to što nisu pokazivali znakove agresije, nesreće i patnje, za stručnjake nije neobično. Praksa je pokazala da neki ljudi pokazuju ono što ih muči, o tome govore, pa se njihovo emotivno stanje može videti i samim tim im se može pomoći. Međutim, ima i onih koji sve svoje patnje i unutrašnje konflikte drže u sebi.
– Oni ne ispoljavaju znakove i njihove unutrašnje simptome ne čujemo, ne vidimo i ne osećamo. Oni to ne glume, oni su jednostvno zatvoreni. Inače se ljudi teško odlučuju da potraže za bilo kakvu lekarsku pomoć, pa su i po pitanju psihičkih poremećaja još zatvoreniji. Svi beže od stigme da je neko lud ako se obrati stručnjacima – upozorava psiholog Aleksandar Milić.
Niko nije primetio ništa neobično ni u ponašanju Gorana Mišanovića iz Modriče koji je u avgustu prošle godine pucao trogodišnjoj kćerki Danki direktno u srce iz neposredne blizine, a onda je “overio” hicem u pluća. Tada je okrenuo cev pištolja u svoje srce i povukao obarač. Na dan tragedije bivšoj supruzi je poslao poruku, a komšije su ispričale da je ona odmah pozvala policiju jer je “mirni dečko”, kako su ga opisivali, napisao da će napraviti nešto strašno. Trenutak kad čovek ubije svoje dete, ne može se nikako drugačije protumačiti nego kao “totalno pomračenje uma”.
-To je poremećaj svesti i neuračunljivost – ističe Milić.
Majka ubila dvojicu sinova
U RS zabeležen je i slučaj kada je majka ubila dvojicu sinova. To se dogodilo u maju 2012. u Kozarskoj Dubici kada je Milena Došen, u teškom psihičkom rastrojstvu, pucala u Dragana i Srđana dok su spavali, a onda presudila sebi popivši esenac.
Stručnjaci ističu da veštačenje svakog slučaja zahteva traganje za uzrocima, ali upozoravaju kako nemamo nijedno ozbiljno istraživanje o stanju mentalnog zdravlja.
Osuđen na 30 godina robije
Aleksandar Majkić (39) iz Gradiške prošlog meseca osuđen je na 30 godina zatvora, jer je na spavanju zadavio suprugu Mirjanu (40).
Najstrašnije je da je ubistvu svedočio petogodišnji sin koji je ubijenu majku pokušao da probudi.
PIŠE: ŽELJKA KNEŽEVIĆ,BLIC
