Crna statistika: Hag ubija i Mladića?!

Ge­ne­ral Rat­ko Mla­dić ima pro­ble­me sa srcem, pre­ležao je in­far­kt, imao dva možda­na uda­ra, bo­ri se sa po­vi­še­nim šećerom i vi­so­kim krvnim pri­tis­kom, pri­je­ti mu ot­ka­zi­va­nje fun­kci­je bu­bre­ga… Sva­kog mo­men­ta može da mu se po­no­vi možda­ni udar ili in­far­kt, sa mo­gu­ćim smrtnim po­slje­di­ca­ma.

Uprkos di­ja­gno­za­ma, ko­je ne ospo­ra­va­ju ni lje­ka­ri an­gažova­ni u Ha­škom tri­bu­na­lu, kao ni či­nje­ni­cu da je ne­op­ho­dna hi­tna in­ter­ven­ci­ja, u Ha­gu se još “ra­zma­tra” zah­tjev od­bra­ne za nje­gov odla­zak na li­je­če­nje u Mos­kvu, za šta je Rus­ka Fe­de­ra­ci­ja dos­ta­vi­la ne­op­ho­dne ga­ran­ci­je Ha­škom tri­bu­na­lu.

– Ako mu ne odo­bri hi­tan odla­zak u Ru­si­ju, Ha­ški tri­bu­nal će bi­ti di­rek­tno od­go­vo­ran za even­tu­al­nu smrt mo­ga oca – ka­zao je Dar­ko Mla­dić, sin ra­tnog ko­man­dan­ta VRS i pred­sje­dnik Ko­mi­te­ta za nje­go­vu od­bra­nu.

Hag je za­ne­ma­rio i upo­zo­re­nja rus­kih spe­ci­ja­lis­ta i do­kto­ra ko­je je odre­dio Tri­bu­nal, a ko­ji su re­kli da je Mla­dić u zo­ni naj­većeg mo­gućeg ri­zi­ka da mu se po­no­ve kom­pli­ka­ci­je, ko­je bi ovog pu­ta mo­gle da iza­zo­vu smrt.

– Ima pu­no zdrav­stve­nih pro­ble­ma i zbog to­ga smo za­tražili da ga, u pa­uzi do izri­ca­nja pre­su­de, pus­te na li­je­če­nje u Ru­si­ju – do­da­je Dar­ko Mla­dić.

On je ra­ni­je za “Na­ro­dne” re­kao da se u pri­tvor­skoj je­di­ni­ci u Ha­gu, da­le­ko od oči­ju ja­vnos­ti, ra­zvi­ja svo­je­vrsna je­dno­na­ci­onal­na epi­de­mi­ja ra­zli­či­tih obo­lje­nja.

– Ja­vnost zna za te­ško zdrav­stve­no sta­nje ge­ne­ra­la Mla­di­ća, zna­la je za obo­lje­nja Vo­ji­sla­va Še­še­lja i Go­ra­na Hadžića. Me­đu­tim, obo­lje­nja pri­tvo­re­ni­ka se kri­ju, ta­ko da su u ovom tre­nut­ku ta­mo još naj­ma­nje dva srpska pri­tvo­re­ni­ka obo­lje­la od kan­ce­ra – ka­zao je Mla­dić.

U će­li­ja­ma Ha­škog tri­bu­na­la ili na iz­država­nju za­tvor­ske ka­zne, umrlo je 20 Srba.

U pri­tvor­skoj je­di­ni­ci Ha­škog tri­bu­na­la, život su okon­ča­li biv­ši pred­sje­dnik Srbi­je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, ne­ka­daš­nji di­re­ktor pri­je­dor­ske bol­ni­ce Mi­lan Ko­va­če­vić, pred­sje­dnik op­šti­ne Vu­ko­var Slav­ko Do­kma­no­vić, pred­sje­dnik i pre­mi­jer Re­pu­bli­ke Srpske Kra­ji­ne Mi­lan Ba­bić i ra­tni na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba Zdrav­ko To­li­mir.

U ha­škom lan­cu srpskih smrti, na­šli su se i Go­ran Bo­ro­vni­ca, Dra­gan Ga­go­vić, Mi­lan Gve­ro, Zdrav­ko Go­ve­da­ri­ca, Mi­ro­slav De­ro­njić, No­vi­ca Jan­čić, Jan­ko Ja­njić, Ni­ki­ca Ja­njić, Slo­bo­dan Mi­ljko­vić i Ste­van To­do­ro­vić.

Ge­ne­ra­li Mo­mir Ta­lić, Mi­le Mrkšić i Đor­đe Đu­kić, te Go­ran Hadžić, biv­ši pred­sje­dnik RSK, iz Ha­ga su pu­šte­ni zbog te­ške bo­les­ti, na­kon če­ga su ubrzo i pre­mi­nu­li.

– U će­li­ja­ma Ha­škog tri­bu­na­la ubi­ja­ju us­ta­ja­lim vaz­du­hom, ra­dioa­kti­vnim ma­te­ri­ja­li­ma ugra­đe­nim u zi­do­vi­ma i hra­nom sta­rom po­la go­di­ne. Ha­škog lje­ka­ra Hal­kea zva­li smo do­ktor Men­ge­le. Na na­še zdrav­stve­ne pro­ble­me ni­ka­da ni­je re­ago­vao, sve je li­je­čio pa­ra­ce­ta­mo­lom. Na moj zah­tjev da odem na ko­lo­nos­ko­pi­ju, re­ago­va­li su tek po­sli­je go­di­nu, ka­da mi je na­đe­no se­dam po­li­pa na de­be­lom cri­je­vu, od ko­jih je na tri us­ta­nov­ljen kar­ci­nom, a dva su u tom tre­nut­ku već pro­bi­la trbu­šni zid – pod­sje­ća Vo­ji­slav Še­šelj.

Zdrav­stve­no sta­nje Ra­do­va­na Ka­radžića zna­čaj­no se po­gor­ša­lo od ka­da je u ha­škom pri­tvo­ru.

– Ču­dna pra­vi­la one­mo­gu­ći­la su me da pre­du­zmem pre­ven­ti­vne ko­ra­ke u oču­va­nju zdrav­lja – re­kao je Ka­radžić.

Ka­zao je i da pa­ti od me­ta­bo­li­čkog sin­dro­ma i vi­so­kog ni­voa še­će­ra u krvi i da li­je­ko­vi­ma drži “pod kon­tro­lom” po­vi­šen krvni pri­ti­sak.

– Za­to što, kao pi­sac, 15 sa­ti dne­vno pro­vo­dim za kom­pju­te­rom, a to je težak po­ložaj, do­bio sam no­vu sto­li­cu, ali mi ni­je do­zvo­lje­no da ko­ris­tim i jas­tuk ko­ji sam ku­pio – na­veo je Ka­radžić.

Mra­čnu stra­nu Ha­škog tri­bu­na­la pot­vrdio je i ha­ški osu­đe­nik, biv­ši pre­mi­jer Srbi­je i pot­pred­sje­dnik Vla­de SRJ Ni­ko­la Ša­ino­vić, ko­ji je is­pri­čao svo­je is­kus­tvo bo­rav­ka u Ha­gu.

– Ni­je pi­ta­nje da li je broj obo­lje­lih po­ve­ćan, pra­vo pi­ta­nje je za­što je po­ve­ćan – kaže Ša­ino­vić.

On se pri­sje­ća svo­jih 12 go­di­na pro­ve­de­nih u ha­škom pri­tvo­ru.

– U toj mra­čnoj ta­mni­ci, vla­da ha­ški grip, na ko­ji ni­ko ni­je imun. To je bio naš na­ziv za de­pre­si­ju. Kad je­dan upa­dne u nju, su­tra su svi u de­pre­si­ji. Ši­ri­la se kao zla kob i ni­je bi­ra­la Srbe, Hrva­te ili Boš­nja­ke. Ne­ko iza­đe iz nje za dva da­na, a ne­ko tek za ne­ko­li­ko mje­se­ci. To je taj ha­ški am­bi­jent. Svi smo bo­lo­va­li od tog gri­pa. Imao sam i ja te­ške i la­kše obli­ke ha­škog gri­pa, ali sam na­učio da se izbo­rim sa njim – pri­sje­tio se Ša­ino­vić.

On tvrdi da je lje­kar op­šte pra­kse “do­ktor za sve”, čak i za in­ter­ven­ci­je.

– Svi za­je­dno smo se ner­vi­ra­li i na­bi­ja­li se­bi ten­zi­je, stre­so­ve, a on­da ka­da se na to do­da­ju li­čni pro­ble­mi, op­tužni­ce i ha­ška ne­iz­vje­snost, čo­vjek mo­ra da obo­li, i zbog to­ga je sve ve­ći broj kar­ci­no­ma ko­ji je ubi­jao za­tvo­re­ni­ke – na­vo­di Ša­ino­vić.

(Narodne)