Zbog zelenog kokošijeg jajeta komšija Miša umalo da dobije batine od komšinice Milanke.
Misleći da je reč o podvali, Milanka na njega sasu salvu uvreda i psovki, toliku da ih je kasnije lokalni sveštenik morao miriti, pre pričešća. Taj “urnebes u selu”, koji se dogodio pre nekoliko dana, dopro je do ušiju reportera “Novosti”.
Od Rudog do sela Zaborak, smeštenog na 900 metara nadmorske visine u Staroj Hercegovini, morali smo proći teritorijom pet opština, počev od Rudog, preko Višegrada, dva Goražda na Drini, te na kraj Čajniča, a blizu Pljevalja. Milanka i Miša pristadoše da se slikaju, ali zamoliše da im se ne pominju prezimena.
– Imam potrebu, kad si se već pomučio i došao, da se i preko “Novosti” izvinim komšiji Mišu, a svađu među nama je “skrivila” moja koka Ruža, koja je, odlazeći prvi put na polog, snela zeleno jaje, pa nastavila i dalje da nosi zelena umesto bela jaja – priča Milanka. – U mojih 88 godina života to ne doživeh, a namestilo se da pred Vaskrs u gnezdu nađem zeleno jaje.
Namestilo se i da Mišo, nekoliko dana pred ovaj događaj, nemajući baš mnogo tema za razgovor u opustelim staračkim selima, počne da zapitkuje Milanku da li su njene koke- pilice počele da nose jaja, jer su njegove počele, a zajedno su pilad kupili od istog trgovca.
– Gledam dan-dva, nema jaja, a on, kad god naiđe, uporno se raspituje i nagovara me da češće obilazim gnezda – nastavlja Milanka. – Tako, jednog dana, ja u gnezdu nađem zeleno jaje. Kontam, to je Mišova podmetačina, pa jedva čekam da me opet upita za koke. Uspeo je samo da nazove “dobro jutro”, a onda ja, rafalno, rekoh šta sam imala. Čulo je to i desetak ljudi pred seoskom prodavnicom. Za dan-dva, opet nađem zeleno jaje, te počeh da dežuram kod gnezda, sve u neverici da kokoška nosi zeleno jaje.
Kad, stvarno. Ono moja Ruža nosi zelena jaja! A meni i drago i krivo zbog komšije. Opet, ne znam koji ga je đavo tih dana podsticao da me pita da li su moje pilice počele da nose jaja. Ogreših se u dane posta, pa se pre pričešća, uz posredovanje sveštenika, pomirih sa komšijom Mišom – ispovedi se i za “Novosti” starica Milanka. Prezime ne želi da kaže, jer je bruke, veli, bilo preko mere.
Prihvatio je Mišo izvinjenje, uz opasku da – živeti nije uvek ugodno, ali je uvek zanimljivo. Pristao je i na zajedničko fotografisanje sa Milankom, a onda smo nas troje zajedno popili kafu. Ruža je čeprkala zemlju, ko i svaka koka, a opet, nekako drugačija. Na odlasku sam darivan – zelenim jajetom i zamoljen da ovu “zaboračku aferu”, nekako “zamotam”, bar kada je reč o akterima događaja.
– Zbog tvog skrivanja izvora informacije i “seoskog špijuna”, mi hoćemo da koliko toliko sakrijemo identitet umešanih u neobični i nemili događaj sa, ipak, srećnim krajem – kaže starica Milanka.
I tako, dođosmo do kompromisa, koji je, kako je to neko rekao, dobar kišobran, a loš krov.
