Zaposleni u RS počeli su da koriste mogućnost da ne idu u penziju ni onda kada napune 40 godina radnog staža, jer žele da umesto male penzije, još koju godinu primaju platu.
To omogućava novi Zakon o radu koji predviđa da ljudi mogu da rade do 65 godina života, dok je gornja granica staža osiguranja, koja tera u penziju, brisana iz ovog zakona. Tu mogućnost u prošloj godini je, na primer, iskoristilo 20 zaposlenih u Fondu PIO RS.
– Računali smo da ćemo imati 24 zaposlenih manje, jer je toliko ljudi napunilo 40 godina staža, ali samo četvoro je penzionisano, a njih 20 nema još 65 godina života i ne želi da ide u penziju. Po ranijem zakonu, zaposlenima koji imaju 40 godina staža, radni odnos je prestajao po zakonu, ali novi zakon o radu to nije definisao tako, nego je ostavio da sa 40 godina staža osiguranja, neko ko je mlađi od 65 godina, može da ide u penziju samo ako hoće – kaže direktor Fonda Mladen Milić.
Realno je, smatra, da ljudi žele duže da primaju 800 ili 1.000 KM plate, umesto 400 ili 500 KM penzije, ali je ta promena u zakonu, delom, zaustavila i smanjenje broja zaposlenih u Fondu, na kojem se radi nekoliko godina.
U Savezu sindikata RS kažu, ipak, da se na ovakvo produženje radnog veka još ne odlučuje mnogo ljudi, te da su to uglavnom zaposleni u administraciji, a ne u realnom sektoru.
– To su starije generacije zaposlenih, koje su rano zasnovale radni odnos, te sada imaju pravo da rade još dve-tri ili više godina pre nego što napune 65 godina života. Zakon o PIO daje mogućnost da se neko penzioniše sa 40 godina penzijskog staža, uplaćenog ili priznatog po osnovu učešća u ratu, dok Zakon o radu daje mogućnost ljudima da rade do 65 godina, jer je bila namera zakona da ljudi što duže rade. Oni sada sa punim pravom koriste tu mogućnost, ako su zdravstveno sposobni, a ima ih dosta koji jesu – kaže generalni sekretar Saveza sindikata Velka Odžaković.
Ona podseća da se u Evropi ide i ka tome da ljudi mogu da rade do 67 godina života, odnosno da što duže rade, te da sami odlučuju kada će da se penzionišu, uz minimalni rok koji moraju da odrade da bi stekli pravo na penziju. Kod nas je to, kaže, omogućeno i zbog preopterećenog penzionog sistema.
– Kod donošenja takvih normi, to uvek nekom dođe dobro, a nekome loše. Za mlađe generacije, koje sada ne mogu ni da zasnuju radni odnos pre 25 ili 30 godina starosti, to će biti drugačije – kaže Odžaković.
Približan broj radnika i penzionera
Za penzioni sistem RS, opterećen nepovoljnim odnosom penzionera i radnika, duži radni vek zaposlenih je dobra vest. Srpska, naime, već dugo ima približan isti broj radnika i penzionera, a taj omer je sredinom prošle godine bio 1,13 radnika naprema jednog penzionera.
