Ribarska buna
Mili Bože čuda velikoga,
u skupštini grada Banjaluke,
mladi Mladen predsjednik postade,
i odmah se interesu dade.
Ni zasjeo nije u fotelju,
zamislio ribarsku je želju,
ribarima zadao bi muke,
ribarima c'jele Banjaluke.
Udruženje svoje je osnov'o,
Vrbasom bi on rado gazdov'o,
„Kanjon“ mu se udruženje zove,
do Bočca bi njegovi da love.
Za riblji se fond ništ' ne brine,
neg' zakonske on hvata krivine,
oteo bi on Vrbasa pola,
ljudi, ovo istina je gola.
Na sastanak s ribarima doš'o,
i dočekan sa „dobro nam doš'o“,
saradnike sa sobom doveo,
pa je tiho prijetiti počeo.
Javnosti se, on veli ne boji,
iza njega, kaže stranka stoji,
siguran je dozvolu dobiće,
i ministar da uz njega biće.
Mislio je sve će proći glatko,
da na kraju smijaće se slatko,
al' bez onog u svadbu je poš'o
i na kraju nije dobro proš'o.
Po planu mu baš sve i ne prođe,
pa još sebi ne može da dođe,
ministar je rekao mu dosta,
bez dozvole njegov „Kanjon“ osta.
Ribari su mnogo bili ljuti,
zato što im iza leđa muti,
na prijetnje su odgovor mu dali,
i rekli mu da je on još mali.
Zamalo je skandal napravio,
i teško bi stanje popravio,
hiljadu se ribara spremalo,
da pred Vladom zabace pomalo.
Sa štapov'ma da dođu pred Vladu,
Radovana zabave o jadu,
sve zbog mladog stranačkog junoše,
što skupštinu grada vodi loše.
I Bobi mu uputi kritiku,
i u Blicu za to dobi sliku,
on i Đuro veli samo bleje,
k'o imaju i dobre ideje.
Mlad' Mladene malo se prićuti,
jer ribari više nisu ljuti,
a svima su oni pokazali,
i snagu su svoju dokazali.
Pa im zato pišem sitnu knjigu,
da ne brinu više oni brigu,
istjerali stvari su na čisto,
zato želim da im bude – bistro.
Darko Momić Čkalja, novinar i kolumnista
Stavovi izneseni u komentarima i kolumnama su autorovi i ne odražavaju stavove redakcije.
