Za tri ili sedam dana, koliko traju skupi kursevi na “Zero-in” seminaru u Beogradu, imućniji stranci, mahom iz zapadne Evrope, naučiće krajem jula kako brzo da osvoje djevojke iz Srbije.
Za 745, odnosno 1.495 evra, koliko koštaju srebrni trodnevni i zlatni sedmodnevni paket, imućniji stranci, mahom iz zapadne Evrope, naučiće, tvrde organizatori, prilično raznovrsne cake – od toga kako da priđu djevojci i nabave njen broj telefona, preko toga kako da smuvaju cure manekenskog izgleda, do toga kako da odvoje devojku koja je u provod već izašla s momkom.
Pritom, ovakvi seminari se održavaju isključivo po zemljama istočne i centralne Evrope – već su obišli Mađarsku, Češku, Slovačku, Rumuniju, Ukrajinu i Rusiju – pa inače bizarna priča naglo poprima i bezmalo geopolitičke implikacije.
Osnivač seminara Džon Stivens na pitanja da je na preduzetničku ideju došao nakon što je dve decenije proveo živeći iza gvozdene zavjese. Seminare organizuje već petu godinu zaredom.
“Želio sam da svoje znanje o djevojkama iz istočne Evrope prenesem onima kojima je bilo potrebno. Možda jednostavno nisu imali sreće s vezama kao ja. Naši polaznici su raznih starosnih dobi, od 25 do 45 godina, a imali smo univerzitetske profesore, studente, radnike na naftnim bušotinama, programere…”, rekao je Stivens.
Kolokvijum
Počinje se s popodnevnim teorijskim predavanjem i povremenom pokaznom vežbom u prometnim dijelovima grada gde prethodno naučeno valja sprovesti. Veče je rezervisano za svojevrsne kolokvijume, gde predavači s polaznicima izlaze u provod i isprobavaju usvojene tehnike. Međuvrijeme je ispunjeno sportskim i tim-bilding aktivnostima, a prevoz i smeštaj su ili obezbeđeni ili preporučeni. Naglasak se stavlja na grupno muvanje, međusobnu podršku i razvijanje samopouzdanja.
Sve je tržište
Prema riječima turizmologa i kulturologa Nebojše Đorđevića, ovaj se vid preduzetništva ne bi ni zapatio da ovde već ne postoji nekakvo tržište seksualnih i emocionalnih potreba.
“Ovdašnje devojke su odrastale u sredinama gde postoji manje životnih mogućnosti i ekonomske nezavisnosti no u mestima odakle su polaznici tečaja. Potražnja za sigurnošću postoji, legitimna je i nije obavezno svedena na niske pobude. Ponuda je, s druge strane, prilično svedena. Mladi muškarci se teško osamostaljuju, takođe iz ekonomskih razloga, teže postaju preduzimljivi, neretko žive s roditeljima i u četrdesetoj godini života. Ova vrsta seminara je odlično prepoznala istorijski trenutak u kojem se zapadna i istočna Evropa nalaze, jer devojkama obezbeđuje makar ideal preduzimljivog muškarca, a naročito stranca, avanturiste. Polaznicima, pak, pruža makar iluziju moći i zavođenja, pa makar i knjiški naučenog”, kaže Đorđević.
Seks-turizam
“Egzit, Guča, noćni život u Beogradu – sve je to već desetak godina formulisano kao nekakav brend, a podtekst tog brenda upravo je jeftin provod. Seks u širem smislu je pritom veoma važan deo putovanja jer se putnik odvaja od svoje realnosti, istražuje drugu, slobodan je. Malo ko će dovesti porodicu u Srbiju, uglavnom će doći sam ili s drugovima, baš zbog nedostatka inhibicija. Takođe je karakteristično da kod nas ne dolaze izuzetno bogati poslovni ljudi, već srednja, menadžerska kasta, koja na zapadu ne može da ima moć kakvu ima ovde. Zanimljivo je u tom ključu razmišljati o projektu ‘Beograd na vodi’, jer se njime zapravo vodi borba da se otvorimo prema ruskim i arapskim klijentima. Stalno se pominju hiljade novih radnih mesta, ali kakvih tačno radnih mesta? Šire uzev, legalne prostitucije. Arapski ulagači će sagraditi svoje tri kule i dolaziće na provod kod siromašnih, potkupljivih Evropljana, što je stereotip na koji nisu navikli”, zaključuje Đorđević.
Rječju, ko želi da priča o propasti društvenih vrednosti, neka počne od kritike kapitalizma. I nek usput pomene da je projekat od državnog značaja uistinu projekat seks-turizma. Uostalom, nije slučajno onaj toranj onako oblikovan.
