Veći broj internetskih portala prenio je nedavno informaciju da je od ukupne štednje građana u bankama u Republici Srpskoj, 69 odsto u stranoj valuti, te da bilježi rast od šest odsto u odnosu na kraj 2016. godine. To je navelo na zaključak da “RS ne veruje konvertibilnoj marki”.
Želeći da istražimo valutnu strukturu ukupnih depozita, analizirali smo podatke entitetskih agencija za bankarstvo i Centralne banke BiH i došli do zaključka da je trend pohranjivanja u domaćoj valuti u porastu, te da bilježi bržu stopu od rasta depozita u stranim valutama u oba entiteta u BiH.
Istina je da je u RS povećana štednja stanovništva u devizama i da je učešće domaće valute u ukupnim depozitima veće u Federaciji BiH nego u Republici Srpskoj, ali se, generalno gledano, omjer deviznih i domaćih depozita u oba entiteta kreće u korist ovih drugih.
Zaključno sa novembrom 2018. godine 61,1 odsto depozita pohranjenih u bankama u BiH bilo je u domaćoj valuti, a 38,9 odsto u devizama. Od stranih valuta, dominantno je učešće evra – 6,95 milijardi od ukupno 19,7 milijardi depozita ili procentualno 35,3 odsto. Učešće ostalih valuta je 3,5 odsto ili ukupno 692 miliona maraka.
U regiji zapadnog Balkana, u prosjeku 56 odsto ukupnih kredita i 52 odsto ukupnih depozita je izraženo ili ima valutnu klauzulu prema stranim valutama, u većini slučajeva prema evru. Ovaj fenomen, takođe poznat kao valutna supstitucija pod uticajem je mnogih faktora kao što su nizak nivo poverenja u domaću valutu, koji je često rezultat ne tako starih sjećanja na monetarnu nestabilnost.
Drugi faktor vezan je za činjenicu da je premija rizika na kredite u domaćoj valuti veća, time podstičući kredite u stranim valutama. Niži troškovi finansiranja su, s druge strane, često podržani jakom integracijom sa evrozonom putem trgovinskih i finansijskih kanala, ali takođe putem migracije i doznaka, što doprinosi držanju depozita u evrima.
Kako kažu bankari u Srpskoj, građani igraju na sigurno i radije odlučuju da novac povjere banci, jer će od toga profitirati.
“Štede za neke buduće potrebe, poznate i nepoznate. I s druge strane, štede da bi ostvarili profit od kamatnih stopa”, kažu bankari.
Ako pogledamo tržište kapitala u BiH i mogućnosti investiranja, ono je dosta suženo. Stanje na banjalučkoj i sarajevskoj berzi nije stimulativno za bilo kakav vid investicije – smatraju ekonomisti.
Za devet godina, štednja građana u Srpskoj porasla je za čak 180 odsto.
Iako je tako, građani Federacije u bankama čuvaju daleko veći iznos novca, skoro četiri puta više. Dok je u Srpskoj štednja po stanovniku 1.750, u Federaciji se ta cifra popela na 4.400 maraka. Međutim, podatak koliko ljudi u BiH štedi je tajna.
Indikator.ba
