OVO SVAKO MORA ZNATI: Istorijske odluke koje su stvorile RS

Prvi hra­bar ko­rak srpskih po­sla­ni­ka i nji­ho­va is­to­rij­ska odlu­ka da osnu­ju Skup­šti­nu srpskog na­ro­da, ozna­čio je stva­ra­nje Srpske. Skup­šti­na srpskog na­ro­da u BiH 9. ja­nu­ara 1992. go­di­ne, do­no­si De­kla­ra­ci­ju o pro­gla­še­nju Re­pu­bli­ke srpskog na­ro­da BiH, a 28. fe­bru­ara Us­tav Re­pu­bli­ke.

Skup­šti­na srpskog na­ro­da u BiH osno­va­na je 24. okto­bra 1991. go­di­ne, na­kon što su 14. okto­bra srpski po­sla­ni­ci pre­gla­sa­ni u Skup­šti­ni ta­daš­nje SR BiH. Skup­šti­na je ra­spi­sa­la ple­bis­cit o os­tan­ku srpskog na­ro­da u ta­daš­njoj za­je­dni­čkoj državi Ju­go­sla­vi­ji, na ko­jem su se Srbi u BiH izja­sni­li u go­to­vo sto­od­sto­tnom pro­cen­tu za ovu op­ci­ju.

Mu­sli­ma­ni i Hrva­ti ni­su pri­zna­li re­zul­tat ple­bis­ci­ta, po­sli­je če­ga su svi srpski po­sla­ni­ci iz svih stra­na­ka u Skup­šti­ni SR BiH nas­ta­vi­li rad u Skup­šti­ni srpskog na­ro­da i po­če­li do­no­še­nje aka­ta ko­ji­ma je kon­sti­tu­isa­na RS.

Od de­se­tak kon­sti­tu­ti­vnih aka­ta ko­ji su us­ta­vno­pra­vna osno­va za stva­ra­nje RS, dva su naj­bi­tni­ja. Prvi je De­kla­ra­ci­ja o pro­gla­še­nju RS i dru­gi, Us­tav Srpske.

KON­STI­TU­TI­VNA AKTA

 RS nas­ta­la je na osno­vu uni­ver­zal­nog pra­va na­ro­da na sa­moo­pre­dje­lje­nje, sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nje i udruživa­nje. Pra­vo je sva­kog na­ro­da, pa i srpskog, da slo­bo­dno odre­di svoj po­li­ti­čki sta­tus i da obe­zbi­je­di na­ci­onal­ni, eko­nom­ski, kul­tur­ni, so­ci­jal­ni i sva­ki dru­gi ra­zvoj.

Srpski na­rod u BiH živio je, u svom vi­je­ku, dva pu­ta u za­je­dni­čkoj državi sa dru­gim na­ro­di­ma i oba pu­ta je u nju ušao do­bro­vo­ljno. Prva za­je­dni­čka država for­mi­ra­na je 1918. go­di­ne, ka­da su se uje­di­ni­li južno­slo­ven­ski na­ro­di u je­dnu državu i ka­da su Srbi­ja i Crna Go­ra uni­je­le svo­ju drža­vnost i stvo­ri­le za­je­dni­čku državu Kra­lje­vi­nu Srba, Hrva­ta i Slo­ve­na­ca.

U toj državi, na po­dru­čju BiH, bio je ve­ćin­ski srpski na­rod po svim po­pi­si­ma u ovom vi­je­ku, sve do 1981. go­di­ne, bez ob­zi­ra na ra­tna stra­da­nja to­kom ra­ta (1941-1945).

Dru­ga za­je­dni­čka država bi­la je Fe­de­ra­ti­vna Na­ro­dna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­ja (ka­sni­je SFRJ), ko­ja je bi­la dje­lo svih na­ro­da na nje­nom pros­to­ru, a po­naj­vi­še Srba. Na­ime, to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, a po­go­to­vo do 1943. go­di­ne, ka­da je u Jaj­cu do­ne­se­na odlu­ka o osni­va­nju ju­go­slo­ven­ske Fe­de­ral­ne države, ugla­vnom su Srbi sa­či­nja­va­li voj­ne for­ma­ci­je ko­je su se bo­ri­le pro­tiv fa­ši­zma i za stva­ra­nje no­ve države. Obje te države su pro­pa­le. Ka­da je sva dru­ga za­je­dni­čka država pro­pa­la, do­šlo je do na­ci­onal­ne ho­mo­ge­ni­za­ci­je i stva­ra­nja na­ci­onal­nih država, ugla­vnom u okvi­ru admi­nis­tra­ti­vnih gra­ni­ca biv­ših re­pu­bli­ka ko­je su sa­či­nja­va­le SFRJ. U ta­kvoj te­ri­to­ri­jal­noj (ugla­vnom ne­pra­ve­dnoj) še­mi nas­tan­ka na­ci­onal­nih država, Srbi u BiH, kao kon­sti­tu­ti­vni na­rod, os­ta­li su odvo­je­ni od ma­ti­ce Srbi­je (a sli­čna je si­tu­aci­ja bi­la i sa Hrva­ti­ma u BiH). Mu­sli­ma­ni, kao tre­ći kon­sti­tu­ti­vni na­rod, sma­tra­li su da je to mo­me­nat ka­da tre­ba ci­je­la BiH, bez ob­zi­ra na Srbe i Hrva­te, da pos­ta­ne je­din­stve­na – uni­tar­na država. Srbi u BiH ni­su mo­gli da pri­hva­te ta­kav kon­cept drža­vnog ure­đe­nja, već su za njih bi­la mo­gu­ća slje­de­ća rje­še­nja: prvo, vlas­ti­ta sa­mos­tal­na država, dru­go, da se ta država pri­klju­či Srbi­ji, odno­sno Ju­go­sla­vi­ji, ili tre­će, da ta država uđe u uni­ju (kon­fe­de­ra­ci­ju) sa drža­vnim tvo­re­vi­na­ma Hrva­ta i mu­sli­ma­na u BiH. Pri­šlo se rje­ša­va­nju osno­vnog pi­ta­nja, a to je kon­sti­tu­isa­nje Re­pu­bli­ke Srpske.

Srpski na­rod u BiH or­ga­ni­zo­vao je i održao ple­bis­cit 9. i 10. no­vem­bra 1991. go­di­ne ka­da se izja­sni­lo oko 1.350.000 gra­đa­na ili 96,4 od­sto da želi sa­mos­tal­nu državu srpsku ko­ja može da bu­de u sas­ta­vu Srbi­je i Ju­go­sla­vi­je. Na­kon ple­bis­ci­ta, pris­tu­pi­lo se pri­pre­ma­ma za pro­gla­še­nje RS i do­no­še­nje nje­nog us­ta­va. Prvo je do­ne­se­na De­kla­ra­ci­ja o pro­gla­še­nju RS, a za­tim je do­ne­sen i Us­tav.

DO­NO­ŠE­NJE US­TA­VA 

Us­tav Srpske ima sve bi­tne ele­men­te ko­je mo­ra da ima naj­vi­ši pra­vni akt je­dne države. Do­ne­sen je od na­dležnog or­ga­na – Skup­šti­ne RS, či­ji su po­sla­ni­ci iza­bra­ni od stra­ne gra­đa­na na ne­po­sre­dnim izbo­ri­ma i taj­nim gla­sa­njem u je­sen 1990. go­di­ne. Re­do­vna Skup­šti­na ima­la je ulo­gu us­ta­vo­tvor­ne skup­šti­ne – kon­sti­tu­an­te, što je sa­svim u skla­du sa us­ta­vno­pra­vnom te­ori­jom i pra­ksom. Us­tav do­ne­sen na ta­kav na­čin do­bio je obi­lježje de­mo­krat­skog, na­ro­dnog us­ta­va. Da­kle, on ne spa­da u red kom­pro­mi­snih ili ok­tro­isa­nih us­ta­va. Us­tav spa­da u red sre­dnje du­gih us­ta­va sa 140 čla­no­va (sma­tra se krat­kim us­ta­vom sva­ki ispod stotinu čla­no­va, sre­dnje du­gim izme­đu stotinu i 200 čla­no­va i du­gim pre­ko 200 čla­no­va), što je u gra­ni­ca­ma naj­ve­ćeg bro­ja us­ta­va u svi­je­tu.

Is­to­ga da­na ka­da je usvo­jen Us­tav Srpske (28. fe­bru­ara 1992.) do­ne­sen je i Us­ta­vni za­kon za spro­vo­đe­nje Us­ta­va RS. Do­no­še­nje to­ga za­ko­na uz Us­tav je uobi­ča­je­no, jer se nji­me či­ni prvi ko­rak pri­mje­ne Us­ta­va, tj. stva­ra se in­stru­men­ta­ri­jum i okvir za stav­lja­nje Us­ta­va u fun­kci­ju.

Us­ta­vni za­kon za spro­vo­đe­nje Us­ta­va RS pro­pi­su­je ne­ko­li­ko bi­tnih odre­dbi, kao što su:

– vri­je­me stu­pa­nja na sna­gu Us­ta­va RS i for­mi­ra­nje i rad re­pu­bli­čkih or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja,

– sas­tav NSRS ko­ju sa­či­nja­va­ju po­sla­ni­ci iza­bra­ni na vi­šes­tra­na­čkim izbo­ri­ma 1990. go­di­ne, te održava­nje do­pun­skih izbo­ra ra­di po­pu­ne Na­ro­dne skup­šti­ne,

– na­čin izbo­ra pred­sje­dni­ka Re­pu­bli­ke, a do izbo­ra da tu fun­kci­ju obav­lja Pred­sje­dniš­tvo,

– izbor pred­sje­dni­ka i čla­no­va Vla­de iz­vrši­će se odmah po do­no­še­nju za­ko­na o vla­di,

– izbor pred­sje­dni­ka i su­di­ja re­do­vnih su­do­va iz­vrši­će se u ro­ku od tri mje­se­ca,

– us­kla­đi­va­nje sta­tu­ta op­šti­na oba­vi­će se u ro­ku od šest mje­se­ci,

– do­no­še­nje 13 za­ko­na od stra­ne Na­ro­dne skup­šti­ne u ro­ku od 30 da­na, ko­ji će omo­gu­ći­ti rad drža­vnih i dru­gih or­ga­na Re­pu­bli­ke Srpske,

– do­no­še­nje tri izbor­na za­ko­na ko­ji će omo­gu­ći­ti izbo­re čim se za to ste­knu uslo­vi (pri­je sve­ga za­vrši rat),

– pri­mje­nji­va­nje za­ko­na SFRJ i SR BiH ko­ji ni­su u su­pro­tnos­ti sa Us­ta­vom Srpske do do­no­še­nja za­ko­na od stra­ne Na­ro­dne skup­šti­ne.

Ta­ko je ovaj Us­ta­vni za­kon omo­gu­ćio fun­kci­oni­sa­nje države u po­če­tnoj fa­zi u skla­du sa Us­ta­vom, odno­sno omo­gu­ćio pri­mje­nu Us­ta­va RS.

SKUP­ŠTI­NA SRPSKOG NA­RO­DA

 Prvi hra­bar ko­rak srpskih po­sla­ni­ka i nji­ho­va is­to­rij­ska odlu­ka da osnu­ju Skup­šti­nu srpskog na­ro­da, ozna­čio je stva­ra­nje Srpske. Do ta­kve odlu­ke po­sla­ni­ka iz re­da Srpske de­mo­krat­ske stran­ke i Srpskog po­kre­ta obno­ve, te je­dnog bro­ja po­sla­ni­ka iz Stran­ke de­mo­krat­skih pro­mje­na, do­šlo je na­kon je­dno­go­diš­njih po­li­ti­čkih su­ko­ba u Skup­šti­ni BiH. Po­sla­ni­ci SDA i HDZ-a do­no­si­li su odlu­ke bez ob­zi­ra na ra­vno­pra­vnost i odre­dbe Us­ta­va BiH ko­ji je bio na sna­zi i stav srpskih po­sla­ni­ka, pa se de­si­lo da vi­še mje­se­ci ni­je­dan pri­je­dlog ili zah­tjev srpskih po­sla­ni­ka ni­je pri­hva­ćen. To je ubrza­no vo­di­lo ka po­mje­ra­nju pred­sta­vni­ka srpskog na­ro­da, pa i sa­mog tog na­ro­da, na po­li­ti­čku mar­gi­nu. Zna­čaj­na i du­go­ro­čna odlu­ka bi­la je is­tu­pa­nje iz ta­kve skup­šti­ne i for­mi­ra­nje sa­mos­tal­ne i odvo­je­ne Skup­šti­ne srpskog na­ro­da u BiH (na­kon do­no­še­nja Us­ta­va, zva­ni­čni na­ziv Skup­šti­ne je Na­ro­dna skup­šti­na). Odlu­kom je ut­vrđe­no da će Skup­šti­na srpskog na­ro­da ra­zma­tra­ti i odlu­či­va­ti o onim pi­ta­nji­ma ko­ja se odno­se na os­tva­ri­va­nje ra­vno­pra­vnos­ti srpskog na­ro­da sa os­ta­lim na­ro­di­ma ko­ji žive u BiH i na za­šti­tu in­te­re­sa srpskog na­ro­da, uko­li­ko oni bu­du bi­li ugroženi, bi­lo u Skup­šti­ni BiH ili izvan nje. Odlu­kom je, ta­ko­đe, ut­vrđe­no da će Skup­šti­na RS pri­zna­ti akte Skup­šti­ne BiH ko­ji ni­su su­pro­tni in­te­re­si­ma srpskog na­ro­da.

Skup­šti­na srpskog na­ro­da je ra­di­la u Sa­ra­je­vu od 24. okto­bra 1991. go­di­ne, sve dok joj ni­je one­mo­gu­ćen rad i za­pri­je­ti­la fi­zi­čka opa­snost za po­sla­ni­ke i fun­kci­one­re. To­kom mar­ta 1992. go­di­ne, Skup­šti­na je svo­je sje­di­šte di­slo­ci­ra­la u Pa­le. I tu, u Pa­la­ma, nas­tav­ljen je rad i da­lje kon­sti­tu­isa­nje Srpske.

DE­KLA­RA­CI­JA O PRO­GLA­ŠE­NJU RS 

Ima­ju­ći u vi­du sve is­to­rij­ske, po­li­ti­čke i us­ta­vne či­nje­ni­ce, po­la­ze­ći od uni­ver­zal­nog, ne­otu­đi­vog i ne­pre­no­si­vog, Us­ta­vom ut­vrđe­nog pra­va srpskog na­ro­da na sa­moo­pre­dje­lje­nje, sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nje i udruživa­nje, na osno­vu ko­ga on slo­bo­dno odre­đu­je svoj po­li­ti­čki sta­tus i obez­bje­đu­je eko­nom­ski, so­ci­jal­ni i kul­tur­ni ra­zvoj, po­štu­ju­ći nje­go­vu vi­je­ko­vi­ma du­gu bor­bu za slo­bo­du i sa­mos­tal­nost, kao i spre­mnost na do­bro­vo­ljan, za­je­dni­čki i ra­vno­pra­van život sa dru­gim na­ro­di­ma u za­je­dni­čkoj državi, ima­ju­ći u vi­du da se on to­kom dru­gog svjet­skog ra­ta odlu­čio da sa dru­gim na­ro­di­ma (Hrva­ti­ma i mu­sli­ma­ni­ma) kon­sti­tu­iše re­pu­bli­ku, ali is­klju­či­vo, izri­či­to i ne­dvo­smi­sle­no sa­mo kao fe­de­ral­nu je­di­ni­cu u sas­ta­vu fe­de­ra­ti­vne Ju­go­sla­vi­je, sa vo­ljom i čvrstom odlu­kom da živi u is­toj državi sa os­ta­lim srpskim na­ro­dom i svjes­tan da mu sa­mo ta­kva država može ga­ran­to­va­ti za­šti­tu, slo­bo­du i ra­vno­pra­vnost, spro­vo­de­ći nje­go­vu ple­bis­ci­tar­no izraženu vo­lju i odlu­čnost da os­ta­ne u fe­de­ra­ti­vnoj Ju­go­sla­vi­ji kao za­je­dni­čkoj državi do­bro­vo­ljno uje­di­nje­nih na­ro­da i nji­ho­vih re­pu­bli­ka, na­su­prot ne­od­go­vor­nom nas­to­ja­nju da se ona ra­zbi­je i uki­ne, izražava­ju­ći nje­go­vu ri­je­še­nost da odlu­či o svo­joj su­dbi­ni i da ne pris­ta­ne ni na je­dno si­lom ili ucje­nom iznu­tra ili izva­na na­me­tnu­to rje­še­nje, uvažava­ju­ći nje­go­vu odlu­ku da ga u ovom su­dbo­no­snom is­to­rij­skom tre­nut­ku vi­še ne mo­gu pred­stav­lja­ti drža­vni or­ga­ni či­ji se us­ta­vni osnov ru­ši ne­le­gal­nim i ne­le­gi­ti­mnim akti­ma ko­ali­ci­je mu­sli­man­ske i hrvat­ske na­ci­onal­ne za­je­dni­ce, kon­sta­tu­ju­ći da pred­sta­vni­ci ove ko­ali­ci­je ne po­ni­šta­va­ju svo­je ne­us­ta­vne i ne­le­gi­ti­mne akte i ne po­vla­če svoj zah­tjev za pri­zna­va­nje ne­za­vi­snos­ti BiH, u na­mje­ri da do­pri­no­se re­kon­stru­isa­nju Ju­go­sla­vi­je kao do­bro­vo­ljne za­je­dni­ce, za­sno­va­ne na su­ve­re­nos­ti i ra­vno­pra­vnos­ti na­ro­da i re­pu­bli­ka, vla­da­vi­ni pra­va i naj­vi­šem ste­pe­nu za­šti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da i za­šti­ti ma­nji­na, slo­bo­dnom trži­štu i plu­ra­lis­ti­čkoj de­mo­kra­ti­ji, nas­to­je­ći da do­pri­ne­se mir­nom i do­go­vor­nom rje­ša­va­nju pi­ta­nja te­ri­to­ri­jal­nog raz­gra­ni­če­nja i ra­zrje­še­nju dru­gih pra­va i oba­ve­za u os­tva­ri­va­nju pra­va na sa­moo­pre­dje­lje­nje mu­sli­man­skog i hrvat­skog na­ro­da u do­sa­daš­njoj SR BiH, Skup­šti­na srpskog na­ro­da u BiH, kao le­gi­ti­mni, slo­bo­dno i de­mo­krat­ski iza­bra­ni pred­sta­vnik i za­šti­tnik nje­go­vih pra­va i in­te­re­sa, os­tva­ru­ju­ći nje­go­vu ple­bis­ci­tom izraženu vo­lju i na njoj za­sno­va­nu svo­ju odlu­ku da se pris­tu­pi for­mi­ra­nju RS BiH, na za­sje­da­nju održanom 9. ja­nu­ara 1992. go­di­ne, do­no­si De­kla­ra­ci­ju o pro­gla­še­nju Re­pu­bli­ke srpskog na­ro­da BiH.

(NARODNE)