MARINKO UMIČEVIĆ: Igor Ra­do­ji­čić je sna­ga Ba­nja­lu­ke

U trci sa Igo­rom Ra­do­ji­či­ćem, kan­di­da­tom ko­ali­ci­je SNSD, DNS i SP za gra­do­na­čel­ni­ka  Ba­nja­lu­ke, Dra­gan Ča­vić, kan­di­dat Sa­ve­za za pro­mje­ne, ne­ma ni­ka­kve šan­se. Ra­do­ji­čić je po svim se­gmen­ti­ma je­dnos­ta­vno bo­lji izbor, ima ide­je i plan dje­lo­va­nja, što se ne može re­ći za nje­go­vog pro­tiv­kan­di­da­ta.

Ovo je u raz­go­vo­ru za “Na­ro­dne” oci­je­nio Ma­rin­ko Umi­če­vić, odbor­nik SNSD-a u Skup­šti­ni gra­da Ba­nja­lu­ka, ko­ji će, go­to­vo iz­vje­sno, man­dat obno­vi­ti i na pred­sto­je­ćim lo­kal­nim izbo­ri­ma.

– Uz sve to, Ča­vić ima i ba­last Sre­bre­ni­ce, ko­ji će ga pra­ti­ti dok je živ. Pi­tam se šta je taj čo­vjek do sa­da ura­dio za Ba­nja­lu­ku, ko­me je po­mo­gao? Ni­ko­me! Ni­je po­sa­dio gre­di­cu lu­ka. Sa­da spo­mi­nje pro­je­kat eko­no­mi­je na La­ušu, ko­ja je ne­kad pri­pa­da­la “Agro­pro­me­tu”. Mo­ram da kažem da sam ja ro­đen u tom na­se­lju, di­je­te sam La­uša, a Ča­vić se tu do­se­lio iz Ze­ni­ce. Ne može on vi­še da vo­li La­uš od me­ne. Ogra­dio se “šip­tar­skom ogra­dom”, zi­do­vi­ma od dva me­tra, pa i ne vi­di ka­ko La­uš iz­gle­da, a ne­što pri­ča. Je­dnos­ta­vno, pro­je­kat već pos­to­ji i po nje­mu tre­ba da se gra­de ško­le i par­ko­vi. To je u pro­gra­mu SNSD-a. Na­rod ni­je blen­tav i ni­je glup. Zna­ju oni ko može da­lje da ih po­ve­de – objaš­nja­va Umi­če­vić. On do­da­je da Ča­vić po­li­ti­ku doživ­lja­va kao brblja­nje o Mi­lo­ra­du Do­di­ku i SNSD-u.

– Zbog sve­ga to­ga, Ča­vić ni­je rje­še­nje za Ba­nja­lu­ku. Ra­do­ji­čić ima kon­kre­tne pri­je­dlo­ge, a to ovom gra­du tre­ba – kaže Umi­če­vić.

Po če­mu bi se Ba­nja­lu­ka u pe­ri­odu Igo­ra Ra­do­ji­či­ća mo­gla ra­zli­ko­va­ti od Ba­nja­lu­ke ko­ju su vo­di­li nje­go­vi pret­ho­dni­ci iz is­te po­li­ti­čke op­ci­je?

– Važno je re­ći da će Slo­bo­dan Ga­vra­no­vić i skup­štin­ska ve­ći­na os­ta­vi­ti do­bre pre­du­slo­ve za no­vog gra­do­na­čel­ni­ka. Ubi­je­đe­ni smo da će to bi­ti Igor Ra­do­ji­čić. Ba­nja­lu­ka ima sta­bi­lan budžet, ove go­di­ne je bi­lo i su­fi­ci­ta. Ra­do­ji­čić je re­la­ti­vno mlad čo­vjek, po­li­ti­čki sa­zreo, ima no­ve ide­je ko­je će do­ni­je­ti pro­mje­ne na po­zi­ti­vno. Us­ko­ro će pred­sta­vi­ti svoj pro­gram. Ne­ke se­gmen­te već znam, kao što je osni­va­nje ne­kih ko­mu­nal­nih pre­du­ze­ća.

Na šta kon­kre­tno mi­sli­te?

– Grad Ba­nja­lu­ka, nažalost, ne­ma ni­ti je­dno svo­je ko­mu­nal­no pre­du­ze­će. “Cvje­ćar” je da­vno uni­šten, “Čis­to­ća” pri­va­ti­zo­va­na. Ne­ma po­tre­be da da­nas ne­ko­ga pla­ća­mo da ko­si tra­vu po grad­skim po­vrši­na­ma. Tre­ba for­mi­ra­ti grad­sku fir­mu, za­po­sli­ti po­tre­ban broj ra­dni­ka, ku­pi­ti ko­si­li­ce i tri­me­re, kao da je to ne­ka fi­lo­zo­fi­ja. Si­gur­no će za­ra­di­ti pla­tu i do­pu­ni­ti grad­ski budžet. Ra­do­ji­čić na­jav­lju­je re­for­me u ka­drov­skoj stru­ktu­ri i u sa­moj grad­skoj admi­nis­tra­ci­ji. Ko­li­ko znam, odre­di­će čo­vje­ka ko­ji će se sa­mo ba­vi­ti in­ves­ti­ci­ja­ma. Ima na­ja­va da će ime­no­va­ti i grad­skog ar­hi­te­ktu. Dos­ta je bi­lo prav­lje­nja zgra­da po ćo­ško­vi­ma uli­ca, či­ji bal­ko­ni nat­kri­va­ju tro­to­are. Oče­ku­jem sa­da no­vu, mo­der­ni­ju Ba­nja­lu­ku. Pre­dla­gao sam da uve­de­mo grad­skog me­nadžera, to je kao ne­ki te­hni­čki di­re­ktor u proi­zvo­dnji. Gra­do­na­čel­nik je vi­še po­li­ti­čko, ne­go što je ope­ra­ti­vno li­ce. Nor­ma­lo, on odlu­ču­je, zna se či­ja je po­slje­dnja i ko se pi­ta. Pi­ta­nje svih pi­ta­nja, ko­je po­ten­ci­ra i Ra­do­ji­čić, su no­va ra­dna mjes­ta, za­poš­lja­va­nje, pri­vla­če­nje in­ves­ti­to­ra.

Šta bi ra­dio grad­ski me­nadžer?

– Bio bi gla­vni ope­ra­ti­vac i ra­dno vri­je­me ugla­vnom pro­vo­dio na te­re­nu. Gra­do­na­čel­nik ne može sti­ći na hi­lja­du mjes­ta. To su prvo uve­li u Beo­gra­du i po­ka­za­lo se kao ja­ko do­bro. Grad mo­ra da po­čne da pra­vi no­vac, a grad­ski me­nadžer bi bio taj ko­ji to ra­di. Mo­ra da ima po­pi­sa­ne sve svo­je re­sur­se, po­kre­tnu i ne­po­kre­tnu imo­vi­nu. Je­dnos­ta­vno, mo­ra­mo da pra­vi­mo no­vac, a ne da sa­mo tro­ši­mo. Ba­nja­lu­ka je ove go­di­ne do­bi­la 40 mi­li­ona ma­ra­ka ma­nje od po­vra­ta PDV-a, što je ka­tas­tro­fa. Prvo se na­mi­ru­je BiH, pa Vla­da RS, a ono što os­ta­ne, ide gra­do­vi­ma i op­šti­na­ma. Na­dam se da će se Ra­do­ji­čić izbo­ri­ti za bo­lji sta­tus Ba­nja­lu­ke i kod Vla­de RS.

Ka­ko pri­vu­ći in­ves­ti­to­re?

– Ima­mo pri­je­dlog da se na­pra­vi je­dna služba – od­sjek ko­ji će se ba­vi­ti sa­mo in­ves­ti­to­ri­ma. Mi mo­ra­mo da se po­mi­ri­mo sa či­nje­ni­com da živi­mo u je­dnoj ču­dnoj, spe­ci­fi­čnoj i ne­pri­mjer­noj ze­mlji, ko­ja se zo­ve BiH. Pre­go­va­ram čes­to sa stran­ci­ma, imam par­tne­re, ra­di­mo, sa­ra­đu­je­mo, nu­di­mo im da in­ves­ti­ra­ju. Oni kažu, ka­ko da mi ives­ti­ra­mo u RS i BiH kad vi de­set go­di­na ne možete ri­je­ši­ti pre­su­du Sej­dić-Fin­ci, kad ne po­štu­je­te odlu­ku su­da u Stra­zbu­ru. Ko će u ta­kvim okol­nos­ti­ma do­ći, uložiti de­set mi­li­ona, otvo­ri­ti fir­mu, za­po­sli­ti lju­de? Do­đe do sud­skog spo­ra , če­kaš 20 go­di­na da se on ri­je­ši. Am­bi­jent u BiH sam po se­bi ni­je do­bar za in­ves­ti­to­re.

Šta Ba­nja­lu­ka može da po­nu­di?

– In­dus­trij­sku zo­nu, ima svo­je ze­mlji­šte. Da bi ne­ko­ga pri­vu­kao, mo­raš da mu ti­traš, da­ješ po­vlas­ti­ce. In­ves­ti­to­ri idu u Ko­tor Va­roš ili Der­ven­tu, za­to što zna­ju da je Ba­nja­lu­ka in­dus­trij­ski cen­tar i da je ne­mo­gu­će ži­vje­ti sa 500 ma­ra­ka, a u Ko­tor Va­ro­šu ili Der­ven­ti se može ži­vje­ti sa tim izno­som. Zna­ju da lju­di u tim mjes­ti­ma ima­ju do­da­tne pri­ho­de od po­ljo­pri­vre­de. Mi na asfal­tu ne možemo ži­vje­ti sa 500 ma­ra­ka. In­ves­ti­to­ri ima­ju sve te kal­ku­la­ci­je. Ba­nja­lu­ka mo­ra da pri­vla­či još i tur­zmom, a ne­ma ni­ti je­dnog ho­te­la vi­so­ke ka­te­go­ri­je. Na Banj brdu se može na­pra­vi­ti tu­ris­ti­čka oaza. Ni­je sa­mo pri­vre­da “In­cel”, “Ča­ja­vec” i “Ko­smos”. Pri­vre­da je sad i tu­ri­zam. Ima­mo Srpske To­pli­ce, plažu Vru­ći­ca. Lju­di ta­mo sje­de, pa­re se. Tu tre­ba na­pra­vi­ti ho­te­le, ba­ze­ne, da lju­di in­ves­ti­ra­ju u tu vo­du. Ta je vo­da su­vo zla­to. Tu­ri­zam je naj­bo­lja in­ves­ti­ci­ja, ni­su in­ves­ti­ci­je sa­mo fa­bri­ke. U Ba­nja­lu­ci je naj­ma­nja sto­pa ne­za­po­sle­nos­ti 7,8, a u re­gi­onu i u BiH je pre­ko 25 od­sto. U Ba­nja­lu­ci, na bi­rou ra­da ima­mo 15.700 li­ca, kad to ma­lo po­gle­da­mo vi­di­mo da su nam naj­vi­še ugroženi lju­di sta­ri­ji od 45, odno­sno 50 go­di­na. Ima ih čak šest hi­lja­da. To su ugla­vnom lju­di iz pro­pa­lih pre­du­ze­ća.

Pos­to­ji li rje­še­nje za njih?

– Možda po­ljo­pri­vre­da. Moj je pri­je­dlog bio da po­no­vo po­kre­ne­mo ze­mljo­ra­dni­čke za­dru­ge. Šta je sa tim “Agro­pro­me­tom”?! Dva­de­set go­di­na se oko to­ga ne­što su­di. Ti lju­di mo­ra­ju da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom, oni bi ne­što i ura­di­li, po­sa­di­li, ali ne­ma ko da ot­ku­pi te proi­zvo­de. Evo “Be­ma”, ko­jom us­pje­šno ru­ko­vo­dim, go­diš­nje po­tro­ši 50 to­na krom­pi­ra, 25 to­na ku­pu­sa, de­set to­na mrkve, lu­ka, mi to sve ku­pu­je­mo po me­ga mar­ke­ti­ma. Mrkva iz Špa­ni­je, grah iz Ka­na­de, luk iz Ki­ne, krom­pir iz Egip­ta, po­red na­še po­ljo­pri­vre­de. A, ne mo­gu ku­pit od na­šeg se­lja­ka, jer mi ne može iz­da­ti ra­čun. Ba­nja­lu­ka je da­nas je­di­ni grad u re­gi­onu ko­ji sa­da ima vi­še ra­dni­ka ne­go pri­je ra­ta. Ali, ti ra­dni­ci ne ra­de od šest ča­so­va, već od osam, to su sa­da ugla­vnom či­no­vni­ci, ban­ka­ri, trgov­ci, ugos­ti­telj­ski ra­dni­ci… Ipak, sva­ko no­vo ra­dno mjes­to je do­bi­tak za druš­tvo.  Ako lju­di ne ra­de, ne mo­gu se ni ženi­ti, ni­ti za­sni­va­ti po­ro­di­ce. Ako se ne ra­đa­ju dje­ca, ka­ko ćeš sa­ču­va­ti Re­pu­bli­ku Srpsku. Grad je iz­dvo­jio sred­stva za no­va ra­dna mjes­ta, 800 hi­lja­da ma­ra­ka. Da­je se po če­tri, pet i se­dam hi­lja­da ma­ra­ka za vi­so­koo­bra­zo­va­ne ka­dro­ve. To je naj­ve­ći pos­to­tak ko­ji se iz­dva­ja u re­gi­onu. Me­đu­tim, mi ne možemo za­po­sli­ti to­li­ke me­nadžere ko­ji su za­vrši­li pri­va­tne fa­kul­te­te.

Na ko­ji na­čin se može ri­je­ši­ti du­go­go­diš­nji pro­blem u ve­zi s ba­nja­lu­čkom “To­pla­nom”?

– “To­pla­na” je omi­lje­na te­ma opo­zi­ci­je, ali to je čis­to ble­be­ta­nje. Či­nje­ni­ca jes­te da to ja­vno pre­du­ze­će ima pro­ble­ma. Vla­da RS je gra­du vra­ti­la “To­pla­nu” sa du­gom od oko 50 mi­li­ona. Me­đu­tim, to pre­du­ze­će ra­di sva­ke go­di­ne. Jes­te te­ško, ali ra­di. Igor Ra­do­ji­čić ima pa­me­tan pri­je­dlog da se do­go­vo­ri­mo sa Vla­dom RS da nam us­tu­pi  “In­ce­lo­ve” plan­taže. Tu bi se mo­gla sje­ći sje­čka, a pre­ko sred­sta­va IRB-a i Evrop­ske ban­ke pro­mi­je­ni­li bi ko­tlo­ve, ko­ji bi bi­li na­mi­je­nje­ni za sje­čku. To je je­di­ni spas za Ba­nja­lu­ku. Sa dru­ge stra­ne, Dra­gan Ča­vić nu­di ne­ko ja­vno par­tner­stvo. Mi­slim da je to u naj­ma­nju ru­ku smi­je­šno i neo­zbi­ljno. To je čis­to lu­pe­ta­nje. Čis­to su­mnjam da bi ne­ko uložio to­li­ki no­vac. Ni­su to ma­le pa­re. Tu tre­ba uložiti vi­še od 100 mi­li­ona ma­ra­ka. Ka­da bi to pri­va­tnik uzeo, kao što za­go­va­ra Ča­vić, po­la gra­da bi bi­lo is­klju­če­no sa grej­ne mreže. Ne pla­tiš je­dan mje­sec, dru­gi si is­klju­čen.

Na­rod me uvi­jek podrži

Na pi­ta­nje za­što ga na­rod to­li­ko vo­li, te za­što mu sva­ki put da­ju po­vje­re­nje na izbo­ri­ma, Umi­če­vić kaže da na­rod pre­po­zna i ci­je­ni nje­gov trud i rad.

– Po­kre­nuo sam če­ti­ri fa­bri­ke, za­po­slio sam oko tri hi­lja­de ra­dni­ka, ba­vim se in­va­li­dnim spor­tom. Tri pu­ta je mo­ja eki­pa KKI “Vrbas” Ba­nja­lu­ka bi­la prvak NLB li­ge. Sa­mo red, rad, dis­ci­pli­na i hu­ma­nost – is­ti­če Umi­če­vić.

On kaže i da Fa­bri­ka obu­će “Be­ma” ima vi­še ra­dni­ka sa­da, ne­go što je pri­je ra­ta ima­la Fa­bri­ka obu­će “Bo­sna”.

– Moj smi­sao živo­ta i za­da­tak je da za­poš­lja­vam lju­de, da im obe­zbi­je­dim pla­tu. Pa evo, mo­ji in­va­li­di iz eki­pe pro­pu­to­va­li su ci­je­lu Evro­pu, idu­ći na ta­kmi­če­nja. Sa­da i ka­pi­ten na­še odboj­ka­ške eki­pe Igor Ignja­to­vić vo­di de­le­ga­ci­ju BiH na pa­ra­olim­pij­ske igre i bi­će 15 da­na u Bra­zi­lu. Sve je ja­sno, sa­mo tre­ba­mo bi­ti lju­di, a sve se u živo­tu vra­ti – oci­je­nio je Umi­če­vić.