MU­HI­BI­JA BU­LJU­BA­ŠIĆ: Čo­vjek ma­gnet

Tu­zlak Mu­hi­bi­ja Bu­lju­ba­šić po­sje­du­je ne­obi­čnu spo­so­bnost. Nje­vo ti­je­lo, po­put ma­gne­ta, pri­vla­či ra­zne me­tal­ne pre­dme­te, ali i one od ke­ra­mi­ke i plas­ti­ke, po­put ta­nji­ra, mo­bil­nih te­le­fo­na i da­ljin­skih uprav­lja­ča.

– Još u dje­tinj­stvu sam osje­ćao ne­ku ču­dnu ener­gi­ju oko se­be. Ka­da bi pro­la­zio po­red upa­lje­nog te­le­vi­zo­ra, ču­lo bi se puc­ke­ta­nje, a ne­ka­da bi čak i nes­ta­ja­lo sli­ke sa ekra­na – pri­ča Mu­hi­bi­ja. Me­đu­tim, “ta­le­nat” za li­je­plje­nje pre­dme­ta za ti­je­lo, ot­krio je tek pri­je ne­ko­li­ko go­di­na.

– Gle­dao sam emi­si­ju u ko­joj čo­vjek, po­put ma­gne­ta, na ti­je­lu drži me­tal­ne pre­dme­te. Bio sam sam u ku­ći i odlu­čio pro­ba­ti. Pos­tav­ljao sam na se­be ka­ši­ke i u ču­du gle­da­o ka­ko os­ta­ju za­li­je­plje­ne za mo­je ti­je­lo. Ni­su spa­da­le! Osje­ćao sam se ču­dno, do­za stra­ha je pos­to­ja­la u me­ni – go­vo­ri Mu­hi­bi­ja.

Po­čeo je is­traživa­ti ovu spo­so­bnost i ot­krio da ni­je nje­go­vo ci­je­lo ti­je­lo ma­gnet. Pre­dme­te može za­li­je­pi­ti na če­lo, gru­di, dio le­đa i ra­me­na. Mu­hi­bi­ja je pos­tao gla­vna atra­kci­ja ka­ko u svom do­mu, ta­ko i me­đu pri­ja­te­lji­ma i ro­dbi­nom, ko­ji bi pri­li­kom sva­kog oku­plja­nja tražili da ih za­bav­lja stav­lja­njem ra­znih pre­dme­ta na ti­je­lo.

– Lo­vac sam i to se pro­ču­lo i u mom druš­tvu. Na sva­koj za­ba­vi su tražili da se ski­nem da bi stav­lja­li na me­ne ra­zne pre­dme­te. Mla­đi su se do­sje­ti­li da me ga­đa­ju če­po­vi­ma piv­skih bo­ca. Sva­ki čep ko­jim bi me po­go­di­li za­li­je­pio bi se na me­ne – pri­sje­ća se Mu­hi­bi­ja. On­da je sa­znao ka­ko je­dan Ukra­ji­nac ima is­tu spo­so­bnost i ka­ko je nje­go­vo ime upi­sa­no u Gi­ni­so­vu knji­gu re­kor­da, jer je na se­be pos­ta­vio 53 ka­ši­ke.

– Re­kao sam se­bi da mo­gu vi­še! Po­ku­pio sam sve ka­ši­ke iz ku­će i po­su­dio od ko­mši­ja… Kćer­ka ima mi­ru ru­ku, pa sam je an­gažovao za asis­ten­ta. Na me­ne je stav­lja­la je­dnu po je­dnu ka­ši­ku i u je­dnom tre­nut­ku do­šli smo do bro­ja 55. Sa tim te­re­tom sam pro­še­tao po ku­ći, sa­mo je­dna ka­ši­ka je spa­la. Eto, obo­rio sam re­kord, ali ni­sam se pri­ja­vio za Gi­ni­sa. Imam na­mje­ru u sko­ri­jem pe­ri­odu to da ura­dim, da se mo­je ime na­đe u knji­zi svjet­skih re­kor­da – tvrdi Mu­hi­bi­ja. Ovaj Tu­zlak po za­ni­ma­nju je auto­li­mar i ci­je­li život je uz me­ta­le, pa vje­ru­je da je po­pri­mio ne­ke spo­so­bnos­ti od želje­za. Ipak, ču­di ga što na ti­je­lo može sta­vi­ti i pre­dme­te od plas­ti­ke i ke­ra­mi­ke. Pri­ja­te­lja ko­ji mu je uje­dno i po­ro­di­čni lje­kar, upi­tao je šta je to što mu je da­lo po­se­bnu moć.

– Re­kao je da ne može tvrdi­ti šta je u pi­ta­nju, jer ne zna o če­mu se ra­di, ali mi je re­kao da me mu­nja si­gur­no ne­će pro­ma­ši­ti. Mo­gu vam re­ći da se pridržavam to­ga. Ka­da na­po­lju grmi, ta­da bježim u za­tvo­re­ne pros­to­re – pri­ča Mu­hi­bi­ja kroz smi­jeh i na­gla­ša­va da se ota­da bo­ji sa­mo gro­mo­va. Nje­go­va su­pru­ga Se­mi­ja tvrdi da je, za 30 go­di­na ko­li­ko su u bra­ku, odu­vi­jek osje­ća­la da kod su­pru­ga ima ne­što što ga iz­dva­ja od dru­gih.

– Eto, sad znam i šta je u pi­ta­nju. Moj su­prug je čo­vjek-ma­gnet. Mo­gu vam re­ći, li­je­po mi je kad me za­grli. Kao da me pu­ni ener­gi­jom – kaže sa osmi­je­hom Mu­hi­bi­ji­na su­pru­ga.