Dvoje ugostiteljsko – kulinarskih tehničara, zajedno sa profesorom Predragom Tošićem, u Grad na Vrbasu vratili su se kao pravi šampioni.
Osim tri najsjajnija odličja: za jelo kuvana šunka, izložbeni sto i ukupni skor, dobili su i ponudu za besplatno usavršavanje u Moskvi.
Njihov uspeh je ogroman, ali sve to, navode, ne bi bilo moguće bez profesora Tošića, kojih ih je izgradio i zaslužan je za sva njihova postignuća.
Odmeravanje snaga u Rusiji za njih je bilo veliko iskustvo-videli su koliko mogu, koliko vrede.
Ovi mladi i ambiciozni ljudi u sve đakonije od testa i mesa unose mnogo ljubavi i pažnje i svako njihovo jelo priča svoju priču.
Oboje više vole da prave poslastice, jer kako kažu, tu njihova kreativnost dolazi do izražaja.
Za našu ekipu napravili su tradicionalnu savijaču od pekmeza i suvih šljiva, jedno od jela sa kojim su se predstavili na gastronomskom festivalu u Rusiji.
Za ovu poslasticu koriste se domaći sastojci, karakteristični za naše prostore. Reč je o posnom kolaču, a koliko je ukusan najbolje pokazuje to što su nakon ocenjivanja, članovi stručnog žirija u Moskvi tražili repete.
Ivana i Dražen svoj budući poziv vole najviše na svetu i od malih nogu su znali da će biti kuvari. Ne mogu, kažu, zamisliti da će se u životu baviti bilo čim drugim, osim kulinarstvom.
– Od šestog osnovne sam sa oduševljenjem gledao kulinarske emisije na televiziji i već tad sam znao šta želim. Nikad se nisam pokajao što sam upisao ovu školu, gde sam mnogo toga naučio i napredovao – priča Dražen.
Ivana je imala drugačije planove, htela je da upiše PTT, ali je završila na smeru za saobraćajnog tehničara.
– Rekla sam- nema šanse. Zašto ne bih bila kuvar ili konobar, pa ako bude išlo, bude. Oduvek sam volela sve što se tiče kuhinje i u kući uvek kuvam ja, majka je toga oslobođena i uživa – kroz šalu kaže ova maturantkinja.
Oboje potiču iz radničkih porodica, koje se druže i sve uspehe proslavljaju zajedno. Dražen ima dva brata i sestru, a Ivana stariju sestru – niko od njih se ne bavi kulinarstvom.
– Moja porodica je baš specifična: svi se bave slikarstvom, samo ja slikam po testu- šaljivo priča Ivana.
Ivana i Dražen poručuju kolegama da prvo treba da nauče pripremu domaće, tradicionalne hrane, jer, kako kažu, nema smisla da se bave molekularnom kuhinjom, a da ne znaju razviti pitu.
Dvoje drugara uveliko kuju planove za budućnost, koju vide daleko od svoje zemlje.
– Upisao sam Gastronomiju, restoraterstvo i hotelijerstvo u Filahu, u Austriji, u septembru počinju predavanja. Cilj mi je da doktoriram gastronomiju i postanem svetski poznati kuvar, ali sam obećao sebi da ću se vratiti i da ću predavati u našoj školi. Naši ljudi odu, usavrše se i onda znanje prenose u tuđini. Ne želim da budem takav, hoću da učim mlade generacije u našoj zemlji – kaže Dražen, koji živi u Aleksandrovcu, malom mestu u blizni Banjaluke.
Ivana je krenula na kurs nemačkog jezika, nakon čega će u inostranstvu da upiše fakultet kuvarstva.
– Ovde nemamo budućnost, ne samo naša branša, nego i drugi, tako da što dalje to bolje – priča ova Banjalučanka.
Savijača sa pekmezom i suvim šljivama
Potrebne namirnice
– Brašno pšenično 400 grama
– Brašno raženo 100 grama
– Šećer 20 grama
– So 10 grama
– Kvasac 10 grama
– Domaći pekmez od šljiva 1 kilogram
– Suhe šljive 100 grama (bez košpe)
– Šećer u prahu 100 grama
Način pripreme
• Od brašna, soli, šećera i kvasca zamesiti testo da ne bude pretvrdo
• Nakon što je testo nadošlo, premesiti ga, razvaljati na dve trake i premazati pekmezom
• Preko pekmeza posuti iseckane suhe šljive
• Spojiti dva komada testa, preklopiti ih po dužini, raseći i umotati u pletenicu
• Pletenicu umotati u krug, staviti u podmazan pleh i peći oko 40 minuta na 180°C
Upitan odlazak na takmičenja
Profesor Tošić kaže da su dobili poziv za takmičenje u Altai, u Rusiji, koje će biti održano početkom juna, a pozvani su i u Rumuniju.
– Ne znamo da li ćemo uspeti da odemo, jer nam je problem novac za put. I kad smo odlazili u Rusiju, mnogi nisu hteli da nas podrže, ali ipak, uspeli smo i pokazali koliko možemo- kaže Tošić.
Oni su naš ponos
Boris Spasojević, direktor Ugostiteljsko-trgovisnko-turističke škole, kaže da su đaci, na čelu sa profesorom Predragom Tošićem, ponos škole, grada i države, kao i dokaz da se timskim radom može mnogo postići.
– Možda je neskromno reći, ali naša škola je prevazišla očekivanja- naši učenici se takmiče na međunarodnoj sceni i uvek su u vrhu. Zasluga ide profesorima, koji rade sa njima i nesebično prenose svoje znanje. Banjaluka i naša škola imaju šta da pokažu i žao mi je što to neki nisu prepoznali – kaže Spasojević.
