Milan ne zna hoće li sutra imati koru hljeba, ali je na 5. godini medicine i nije pao nijedan ispit
Priča o Milanu Jevđiću je jedna od onih poslije koje shvatite da niste dovoljno zahvalni na svim prilikama koje vam je život dao. Milan je student pete godine medicine, nije pao nijedan ispit, a imao je mnogo padova u životu. Ni za jedan nije bio ni trunku kriv.
Njegova priča je jedna od onih poslije kojih vas svaki djelić bića boli.
Imao je samo 20 dana kada su se njegov otac i majka razišli. Prva uspomena iz djetinjstva su mu teške batine koje je dobio od očuha. Imao je tada oko četiri godine i popucale krvne sudove na nagoma, nastale od očuhovih udaraca. Sam je donio odluku da se od njih odseli i počeo je da živi s bakom i dekom, piše “Noizz“.
Otac ga nikada nije želio, a majci je bilo svejedno, jer se nikada nije borila za to da živi s njom. Pošto mu je deka umro kada je bio mali, ostao je samo s bakom u trošnoj kući u Severovu, selu zlatiborskog kraja. Imao je 16 godina kada je izgubio i baku i ostao potpuno sam.
Ipak, znao je samo da želi da postane ljekar, ali odgovore na pitanja kako će da nađe hranu i završi školu nije imao. Počeo je sam da se izdržava. Radio je fizičke poslove, konobarisao i bio velika maskota guske. Dešavalo se da po dva dana nema šta da jede, ali je imao cilj. Tako je uspio i da završi srednju školu i upiše medicinu, jer jedino mu je san ostao u životu kao zvjezda vodilja koja mu ne da da potone.
Milan danas živi u stanu u koji mu nikada niko nije došao, jer ga je sramota da tu bilo koga uvede. Zove je “vila promaha”, a trudi se da tu promahu ima i u svojoj glavi. Zato nakon zatvaranja čitaonice i biblioteke, u kojoj uči jer nema novca za knjige, odlazi u duge šetnje, kako bi po odlasku u stan odmah zaspao. Tako sebi oduzima vrijeme za razmišljanje, jer ako ostane sa svojim mislima, onda nema više želju da se probudi.
On ne zna da li će ovog vikenda imati šta da jede, ali mu od toga teže pada što je sam.
Snimak emisije “Život priča”, u kojoj je Milan Jevđić bio gost, možete pogledati ovdje.
