Toplotni talas kao da nikada neće napustiti region, a detaljnu prognozu za naredni period iznio je meteorolog Nedeljko Todorović.
Ukratko:
- Meteorolog očekuje postepeni pad temperatura početkom septembra.
- Mogući su i dani sa oko 30°C sredinom septembra.
- Suša i nedostatak padavina više pogađaju poljoprivredu nego same vrućine.
- Šta pokazuju istorijski podaci i kada bi moglo doći do ozbiljnijeg zahlađenja?
On je istakao da će se početkom septembra osjetiti pad temperature, međutim, dodao je da postoji mogućnost da i sredinom septembra imamo temperature do 30 stepeni.
– Samim tim, realno je da i 20. septembra bude vrednost 30 stepeni. Međutim, temperatura se polako snižava, to znači da neće biti nagle promene. Međutim, u Beogradu je 1946. izmerena maksimalna temperatura 9. septembra i to od 41,8 stepeni. Iako se ovakve vrućine tokom septembra izuzetno retko dešavaju, ipak ovo danas nije jedinstvena situacija – rekao je on.
Uticaj vrućina
Takođe, loš uticaj neprestanih vrućina kojima svjedočimo je to što one prouzrokuju suše, a ove godine bilježi se deficit kukuruza, pa se Todorović osvrnuo na odnos vrućina i usjeva.
– Nije suština u visokim temperaturama, za leto je normalno da temperature idu od 35 stepeni, ali je manjak padavina od početka leta uticao na useve. To utiče na poljoprivredu, ali i na ove požare koji prave probleme po zemlji – rekao je on.
Todorović podvlači da polako popuštaju ljetne vrućine, iako će se desiti poneki dan sa 35-36 stepeni.
Nema naznaka ozbiljnijeg zahlađenja
– Uvek može da bude neko iznenađenje, ali sudeći po širem sagladavanju situacije iznad kontinenta i Atlantika, nema naznaka ozbiljnijeg zahlađenja. Podsetiću na 1917. i 1921. jer su i tada vrućine tokom avgusta bile izuzetno duge, a vrednosti su dolazile i do 40 stepeni. U Beogradu je u poslednjih nepunih 140 godina ukupno 15 puta zabeležena temperatura od 40 stepeni ili više. Od toga, polovina njih je zabeležena u prvoj polovini prošlog veka i sada ovo početkom 21. veka – kaže Nedeljko Todorović za Kurir.
Nezavisne
