Osvajanjem zlata u kategoriji do 90 kilograma na Svjetskom prvenstvu u Budimpešti, Nemanja Majdov je postao prvi srpski džudista koji je pokorio planetu i zlatnim slovima se upisao u istoriju sporta Srbije i Republike Srpske.
Džudista lavljeg srca koji je rođen i živi u Istočnom Sarajevu, a bori se za Srbiju ovih dana živi kao u snu i zatrpan je čestitkama i pozivima sa svih strana.
– Moram odmah da vam kažem da sam više vjerovao u to da ću biti svetski prvak, nego da ću ovako biti dočekan nakon osvajanja zlatne medalje. Doček sugrađana u Istočnom Sarajevu je bio veličanstven i tokom proslave sam bio opijen i u nekakvom polusnu. Drago mi je što sam osvajanjem ove medalje obradovao ljude širom Republike Srpske i Srbije, te im podario malo radosti. Vjerovao sam u uspjeh, jer sam zaista radio naporno tokom pripremnog procesa, iako sam zbog činjenice da mi je ovo prvo veliko takmičenje i prva godina u seniorskoj konkurenciji zbog sam bio autsajder. Na društvenim mrežama sam postavio i status da ću biti novi svjetski prvak i svaki dan sam odbrojavao do takmičenja i na kraju sam u tome i uspeo – rekao je Majdov.
Do zlatnog odličja i intoniranja himne „Bože pravde“ u čast svetskog šampiona Majdov je morao da savlada sedam protivnika, a kao najtežu borbu ističe meč polufinala protiv domaćeg takmičara Mihaela Tota.
– Sve borbe su bile izuzetno teške i drago mi je što su ljudi videli u direktnom prenosu kakve napore tokom mečeva podnosimo. U polufinalu sam radio protiv domaćeg takmičara Mihaela Tota pred oko 12. 000 navijača koji su ga fanatično bodrili. Pomalo sam strahovao od pritiska na sudije, međutim uspio sam da ga bacim i osvojim poen. Tada je u dvorani nastao muk i čulo se navijanje naših dvadesetak navijača koji su skandirali „Srbija, Srbija“, a osećaj je tada bio nevjerovatan. Više sam se radovao pobjedi u polufinalu, jer je došla poslije poena, za razliku od finala kada sam iščekivao kaznu za protivnika. Protiv Mihaela Žganka u finalu sam strpljivo čekao i tek kada sam bio potpuno siguran počeo sam da se radujem. Bio sam potpuno zbunjen i sa pomješanim osjećanjima – istakao je Majdov.
Malo je nedostajalo da u finalu sa Majdovom radi evropski prvak Aleksandar Kukolj koji je porijeklom iz Republike Srpske, a radi za Srbiju.
– Šteta što nije došlo do tog finala što bi bio nestvaran uspjeh za naš džudo. Znam da je Kukolj rodom iz Zvornika, a to je samo dokaz da ljudi sa ovih prostora imaju nešto što drugi nemaju, a to su srpsko srce, mentalitet, inat. Ljudi iz Republike Srpske drže evropsko i svjetsko zlato, a nadam se da ćemo toj kolekciji uskoro dodati i zlato sa Olimpijskih igara što je moj glavni cilj u karijeri – kaže Majdov.
Od 2013. godine Nemanja Majdov se takmiči za Crvenu Zvedu i Srbiju, ali nikada nije odselio iz Istočnog Sarajeva.
– Kao i mnogi sportisti i ljudi sa ovih prostora ja se takmičim za Srbiju koja je moja država kao i Republika Srpska, jer je to isti narod. U Srbiji sam dobio mnogo bolje uslove za rad i napredak i ovim svetskim zlatom se donekle vraća ono što je u mene uloženo. Sa ponosom na takmičenjima ističem da sam iz Srbije i neopisiv je bio osećaj kada sam slušao himnu „Bože pravde“ – zaključio je Majdov.
Duševni mir veoma bitan za uspeh
Svoj duševni mir Nemanja Majdov pred odlazak na Svetsko prvenstvo je pronašao u odlasku u manastire na Hilandar i Ostrog.
– Veliki sam vjernik i Bogu sam zahvalan za sve uspjehe. Veoma je važan taj duševni mir koji sam potražio u našim najvećim svetinjama Hilandaru i Ostrogu. Prije polaska u Budimpeštu sam se pomolio u crkvi Svetog Đorđa na Miljevićima zajedno sa svojim duhovnicima Vojom, Mladenom i Bojanom i Bogu dragom hvala vratio sam se kao pobednik – kazao je Majdov.
Zahvalnost doktoru Jakovljeviću
Ogromne napore uložio je ljekarski tim tokom priprema kako bi Nemanja Majdov potpuno spreman otišao na takmičenje.
– Bio sam povrijeđen i ogromnu zahvalnost dugujem doktoru Aleksandru Jakovljeviću koji je pomogao svojim terapijama. Kada je čovek povređen onda je nemiran i nervozan, zbog čega je veoma bitno da potpuno zdravi dođete na takmičenje – zaključio je Majdov.
(Blic)
