Krnti­je pres­vla­či u no­vo ru­ho

Oži­vje­ti ne­što što vi­še ni­je živo, pa zar ni­je di­vno bi­ti u mo­gu­ćnos­ti ura­di­ti ta­ko ne­što? Vra­ti­ti mu sta­ri sjaj, to je ne­pro­cje­nji­vo, go­vo­ri Tu­zlak Mir­zet Ha­li­lo­vić po­ka­zu­ju­ći fo­to­gra­fi­ju zar­đa­le ško­ljke, na ko­joj se tek po zna­ku pre­po­zna­je da je ne­ka­da bi­la “Fol­ksva­ge­nov” kom­bi. A on­da otva­ra vra­ta ga­raže u ko­joj sto­ji crve­ni kom­bi is­tog proi­zvo­đa­ča, kao da je upra­vo si­šao sa tra­ke.

– To je is­ti kom­bi, za­is­ta – kaže Mir­zet, ko­ji već duže od de­ce­ni­ju od sta­rih krnti­ja pra­vi uni­ka­tna vo­zi­la, ko­ja na­kon res­ta­ura­ci­je iz­gle­da­ju kao pra­vo umje­tni­čko dje­lo.

Ka­ko kaže, sve je po­če­lo sre­đi­va­njem je­dnog “fi­će”, da­vno ku­plje­nog, a ko­ji po­ti­če iz da­le­ke 1961. go­di­ne. I da­nas je u vo­znom sta­nju.

– Taj sta­ri “Fi­ćo” bio je moj oki­dač. Iz­gle­dao je ta­ko ne­pri­vla­čno i ne­po­prav­lji­vo. Odje­dnom sam to osje­tio kao pra­vi iza­zov i pri­hva­tio se po­sla. Re­zul­tat je bio sja­jan, a ja pre­za­do­vo­ljan. Ota­da sa ve­li­kim žarom krnti­ja­ma da­jem no­vo ru­ho – pri­ča Mir­zet.

Opre­mu i sve što je po­tre­bno za ure­đe­nje svo­jih uni­ka­tnih po­kre­tnih “umje­tni­čkih dje­la”, na­ru­ču­je pre­ko in­ter­ne­ta.

Dos­ta po­sla oko res­ta­ura­ci­je obav­lja sam, ali kaže da mu po­maže eki­pa, ko­ja je za­dužena za to da sva­ko, po­je­di­na­čno, ugra­di dje­lić se­be u izra­du no­vog auto­mo­bi­la.

Sa svo­jim uni­ka­ti­ma po­sje­tio je mno­ge saj­mo­ve, ali is­ti­če da je za nje­ga naj­važni­ji sa­jam u Min­he­nu. Na pi­ta­nje da li uspi­je za­ra­di­ti od svog ne­obi­čnog za­ni­ma­nja, od­go­va­ra da to ni­je pro­fe­si­ja, već ho­bi.

– Ako ne­što uspi­jem pro­da­ti, on­da sred­stva idu za po­kri­va­nje osno­vnih tro­ško­va – is­ti­če i za­klju­ču­je da se može bi­ti na po­zi­ti­vnoj nu­li od pro­da­je vo­zi­la.

Tvrdi da je ci­je­nu uni­ka­tnog res­ta­uri­sa­nog auto­mo­bi­la te­ško odre­di­ti.

– Ka­da sre­dim ne­ko sta­ro auto, ne­ka­ko mi je du­ša pu­na, ka­da vi­dim ka­ko je od go­mi­le otpa­da nas­ta­lo ne­što li­je­po i dru­ga­či­je, što će lju­di ipak ko­ris­ti­ti – pri­ča naš sa­go­vor­nik.

Do­da­je da uvi­jek ra­zmiš­lja o no­vim po­du­hva­ti­ma i iza­zo­vi­ma.

– Ka­da ne­ko kaže da je odre­đe­no auto ne­mo­gu­će po­no­vo sre­di­ti, ja se ba­cam na po­sao, jer je iza­zov ve­li­ki, a vo­lim iza­zo­ve. Ho­bi čes­to kod lju­di pos­ta­je strast, a za­ni­mljiv ho­bi ko­ji se ra­di pu­nim srcem za­is­ta ne­ma ci­je­nu – na­gla­ša­va Mir­zet.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, res­ta­ura­ci­ja auto­mo­bi­la je ru­čni rad, i ta­kva vrsta po­sla sa­ma po se­bi je an­tis­tres te­ra­pi­ja.

(narodne.net)