U ovom trenutku najviše su smanjene zalihe krvne grupe nula, a porodice pacijenata koji trebaju na operaciju preživljavaju pravu agoniju sami tražeći dobrovoljne davaoce.
Zalihe krvi u Zavodu za transfuzijsku medicinu RS smanjene su zbog sezone godišnjih odmora i letnjeg raspusta u školama, ali i povećanog broja saobraćajnih nesreća.
Za mnoge pacijente, potrebne doze krvi prikupljaju rodbina i prijatelji, što je, kažu, dodatan stres za celu porodicu.
– Nekoliko mojih prijatelja se odmah ponudilo da budu donatori za moju majku, kojoj je bila zakazana operacija, ali nisu bili A pozitivna grupa kao ona. To me je zabrinulo, mislio sam da moramo samo naći dovoljno doza krvi, a ne i da mora biti ista grupa. Jedva smo preko društvenih mreža našli tri odgovarajuća davaoca, bukvalno dan pred operaciju- ispričao je tridesetogodišnji Milan.
Porodice zato najviše strahuju da, ukoliko sami ne obezbede krv, njihovi najbliži neće uopšte biti operisani.
– Hitne operacije se nikada ne odlažu, a prioriteti su pacijenti koji imaju nizak hemoglobin, trudnice, porodilje, deca i pacijenti povređeni u saobraćajnim nesrećama. Ipak, u periodima nestašica može se desiti da se operacije, koje nisu hitne, nakratko odgode dok se ne obezbede potrebne doze krvi iz drugih organizacionih jedinica – izjavila je šef Službe za prikupljanje krvi u Zavodu, Jasmina Jovanić.
Ističe da su u ovom trenutku najviše smanjene zalihe krvne grupe nula pozitivna i negativna, mada „svakodnevno stanje zavisi i od pojedinačnih pacijenata i njihovih krvnih grupa“.
– Ukoliko u zalihama imamo krvi iste krvne grupe kao što ima i pacijent, za njega krv mogu dati davaoci bilo koje grupe. Međutim, kada imamo minimalne zalihe te krvi, zamolimo da porodični davaoci budu krvne grupe kao i pacijent – pojasnila je Jovanićeva praksu porodičnog davanja.
Dodala je da im poseban problem predstavlja i obezbeđivanje koncentrata trombocita, koji imaju kratak rok trajanja – pet dana, a jedna terapijska doza je četiri do šest jedinica iste krvne grupe za jednog pacijenta.
– Ponekad zamolimo rodbinu, ako su u mogućnosti, da se zajedno sa nama uključe u obezbeđivanju te komponente – rekla je ona.
Zbog svega, kažu u Zavodu, leti nastoje da organizuju što više akcija dobrovoljnog davanja krvi.
U julu očekuju akcije sa Oružanim snagama BiH, Ministarstvom unutrašnjih poslova, te Crvenim krstom Kotor Varoš. Veliku akciju darivanja krvi, 23. jula, najavili su i iz banjalučkog Crvenog krsta.
Banjaluka godišnje prikupi 12.000 doza
Na godišnjem nivou, u Srpskoj se prikupi oko 33.000 doza krvi, od čega u Banjaluci oko 12.000.
Dobrovoljni davalac krvi može biti svaka zdrava osoba, starosti od 18 do 65 godina.
Muškarci mogu dati krv svaka tri meseca, a žene svaka četiri meseca.
PIŠE: Nataša Telebak, Blic
