Ministre, premijere, direktore javnih preduzeća i predsednike u BiH povezuje jedna stvar – traži se njihova ostavka.
Gotovo da nema funkcionera za koga neko ne traži da se povuče, bilo da je izgubio podršku većine, ili sindikalci, opozicionari ili nevladine organizacije veruju da ne radi dobro svoj posao.
Da se slušaju ovakvi glasovi, Dragan Savanović više ne bi bio direktor „Željeznica RS“, Dragan Lukač ministar policije RS, Nedeljko Čubrilović predsednik NSRS, Dragan Bogdanić ministar zdravlja RS, Zoran Tegeltija ministar finansija, pa čak ni Milorad Dodik predsednik RS.
Traži se i ostavka kompletne Vlade RS, ali su svi pozvani odgovorili da im ne pada na pamet da se povuku ili su jednostavno prećutali prozivke.
Svugde isto
Ništa bolje stanje nije ni u ostatku BiH. Brojni su zahtevi za odlazak Saveta ministara BiH na čelu sa Denisom Zvizdićem, predsednika VSTS Milana Tegeltije, glavne tužiteljke Tužilaštva BiH Gordane Tadić, Vlade FBiH, bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića.
Postavlja se pitanje da li masovni pozivi na ostavku mogu da budu efikasan pritisak na funkcionere ili će se desiti kontraefeket – da ovaj način borbe bude potrošen u dnevnopolitičke svrhe.
U svakom slučaju, oni koji su u poslednje vreme u BiH podneli ostavke mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Otišli su glavni revizor RS Duško Šnjegota, njegov zamenik Darko Pejić i direktor Gedetske uprave RS Miloš Komljenović, a poslednja Vlada RS koja se povukla bila je ona Aleksandra Džombića. Međutim, motivi su problematični.
Pritisak predsednika Srpske
„Šnjegota nije podneo ostavku pod pritiskom javnosti, već predsednika RS, koji mu je poručio da se povuče ili će biti smenjen. Dakle, to su ostavke zbog unutarpartijskog nezadovoljstva kadrom ili je reč o kadrovskim pomeranjima zbog koalicije“ kaže Stefan Blagić, lider pokreta „ReStart Srpska“, koga javnost pamti po protestima ispred Vlade RS zbog kupovine preskupih službenih automobila.
Blagić za „EuroBlic“ kaže da je isto stanje u celoj BiH, a to je nezadovoljstvo radom pojedinih funkcionera zbog nesposobnosti i kriminala.
„Međutim, stvar je naše političke kulture da ti ljudi neće tek tako otići. Zahtev za ostavkom je mrtvo slovo na papiru ukoliko se ne uradi nešto konkretnije. Najkonkretniji su protesti naroda, pod uslovom da budu masovni, jer je to jedini način da se izvrši pritisak na rukovodioce. U suprotnom, možete da radite što želite, oni neće otići. Na primer, možete odvesti Robne rezerve RS u stečaj i nikom ništa“ kaže Blagić.
Niske plate
Na pitanje može li nešto promeniti zahtev za smenu ministra zdravlja RS, predsednik Strukovnog sindikata doktora medicine u RS Miodrag Femić kaže: „Već je krenulo“.
“U Sarajevu su podigli plate lekara i sestara, u Srbiji uskoro ide deset odsto, u Hrvatskoj i Crnoj Gori takođe. Mislim da situacija sazreva i da se počinje shvatati da u Srpskoj imamo najmanje plate u region” kaže Femić za „EuroBlic“.
Prema njegovim rečima, zahtev za ostavkom Dragana Bogdanića je „sasvim normalan, jer da se poštuju zakoni, on bi sam podneo postavku“.
„Obzirom da smo mi zemlja nedođija, može sve da se dešava. To se može primeniti na sve koji nisu radili svoj deo posla. Poruka ide u ovom pravcu: možeš da radiš šta hoćeš jer nema odgovornosti, a mladi ljudi se uče da budu kao i oni. Ako nisi takav – propao si i moraš da tražiš sreću van ove zemlje” zaključuje Femić.
Šta bi bili bez politike?
Politički analitičar Radomir Nešković kaže da nema šanse da naši funkcioneri podnesu ostavku iz moralnih razloga i pritiska javnosti, „jer taj pojam ne postoji u njihovoj političkoj kulturi“.
„Drugi razlog su ogromne zarade i privilegije kojih ne žele da se odreknu. Šta je njih briga za javnost. U običnom životu, bez politike, da rade u svojoj struci, bili bi jako daleko od toga“ kaže Nešković.
Slobodan Popadić, “Euro Blic”
