Radnici u Republici Srpskoj sa prosečnom platom ne mogu da prežive mesec, a većina njih se oslanja na pomoć roditelja i rodbine sa sela kada je reč o hrani.
Za troškove života četvoročlane porodice mesečno je potrebno izdvojiti blizu 1.900 KM, što je više od dve prosečne plate ili skoro četiri prosečne plate u privredi. Samo za hranu mesečno treba oko 700 KM.
Oni koji su zarad boljeg života i posla otišli u urbane sredine, sve se teže snalaze, imajući u vidu da su troškovi stanovanja u gradovima daleko veći jer moraju da plaćaju ili kiriju za stan ili ratu za stambeni kredit. Tu u pomoć priskaču roditelji i rodbina sa sela pa se tako mnogi građani Banjaluke često vikendom upute u svoja sela u okolini Mrkonjić Grada, Šipova, Kneževa, Drvara, Glamoča i drugih da napune frižidere.
– Muž i ja radimo oboje. Imamo prosečna primanja, dvoje dece i kredit. Verujete da mi nema mame i tate koji žive na selu ne znam kako bi preživeli. Oni nas redovno snabdevaju mesom, mlekom, jajima, povrćem… – kaže Banjalučanka Snježana Marjanović.
Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS kaže da su zbog teškog položaja poljoprivrednika roditelji sa sela poslali decu da žive i rade u gradovima.
– Međutim, većina ih ne mogu da zarade dovoljno za život u gradu, pa im dobro dođe kada im roditelji pošalju domaće suvo meso, krompir, sir – kaže Maljčić.
On kaže da su u Srpskoj uglavnom mali poljoprivrednici koji uglavnom proizvode za porodične potrebe, a nešto proizvoda prodaju na pijacama.
– Osim finansijske uštede, mladi koji žive u gradovima prate svetske trendove pa se okreću sve više zdravoj hrani sa sela, ali nisu spremni da je sami proizvode, nego to za njih rade roditelji. Hrana sa sela je slatka, ali je posao seljaka težak, posebno u našim uslovima – kaže Maljčić.
Rade Jovičević, predsednik Udruženja povrtlara RS ističe da nažalost roditelji sa sela od 60 godina, izdržavaju i dalje mlade od 30 do 40 godina koji žive u gradu.
– U gradu nema hleba, a šta će tek biti kada nestanu stare generacije poljoprivrednika. Mladi kad vide kako je teško baviti se poljoprivredom nemaju motiva da preuzmu posao. Na primer kamata na stambeni kredit Investiciono razvojne banke iznosi oko četiti odsto, a kada mladi poljoprivrednik treba da dobije kredit da počne proizvodnju kamate su daleko veće i treba da ispuni million uslova – kaže Jovičević.
Vladimir Usorac, kaže da bi svi u “mekanu fotelju” pogotovo u javnom sektoru jer niko nije spreman da zarađuje od motike, a kada treba pomoć svi se okreću selu.
– Samo se bojim da će sela nestati i da ćemo biti osuđeni na nekvalitetnu hranu iz uvoza – kaže Usorac.
Sa učešćem od 10,4 odsto u formiranju bruto domaćeg proizvoda agroindustrija predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti ekonomije u RS po podacima Republičkog zavoda za statistiku. U poljoprivredi je zaposleno 91.000 radnika.
Težak posao seljaka
Mladi u gradovima se žale na stresne i teške poslove, a niko ne razume muke poljoprivrednika.
– Radni dan seljaka traje 24 sata. Kada se teli krava ili prispe povrće, nije bitno da li je noć ili podne seljak je u pokretu stalno, većinu dana u godini – kaže Mišo Maljčić.
