Moguće je postići dogovor vlasti i opozicije. Možda ne po svim pitanjima, ali postoji grupa onih oko kojih se moguće usaglasiti i omogućiti normalan rad Narodne skupštine.
Ovo u intervjuu za „EuroBlic“ ocenjuje lider Socijalističke partije i ministar industrije, energetike i rudarstva RS Petar Đokić na pitanje da li je moguće da vlast i opozicija obustave trenutnu svađalačku komunikaciju u NS RS.
Oko kojih pitanja je moguće postići dogovor?
Prvo treba stvoriti uslove da NS RS normalno radi i da se izbegnu ružne pojave koje su bile u prethodnom periodu, a koje je isprovocirala opozicija. Sledeće, jako važno je da nađemo način da poštujemo stavove institucija RS po pitanjima o kojima se raspravlja u institucijama BiH. Više godina je na toj relaciji došlo do prekida saradnje, zbog čega je RS pretrpela štetu. Opozicija ima svoja očekivanja koja u nekim situacijama ne budu prihvaćena kako su ih predložili, ali ima određena grupa pitanja koja mogu. Traženo je da javni servisi, kao što je RTRS ili Srna, budu u funkciji objektivnog praćenja stanja u društvu i da ti mediji, ako je moguće uticati na njih, budu otvoreniji da pruže jednak prostor svima.
Da li onda i vi imate primedbe na javne servise?
Ne bih govorio o tome da li ih imam ili ne. Govorim samo šta bi trebalo učiniti da bude maksimalno objektivno. Ali, ne mogu prihvatiti da su sve primedbe koje ima opozicija na rad RTRS prihvatljivi. Može se napraviti analiza političkih tema koje je RTRS obrađivao, pa će se videti da se tu redovno pojavljuje opozicija i da se traži od njih mišljenje.
Opozicija je izašla sa svojim predlogom sporazuma. Šta vlast nudi zauzvrat?
Mislim da je opozicija prebrzo sročila taj dokument. Tu ima dosta inicijativa koje objektivno nisu za razmatranje na tom nivou, već to treba da rade institucije. Jasno smo rekli da ne možemo da prihvatimo sve šta tamo piše.
Kakva je onda vaša ponuda?
Mi smo ostavili da se dogovaramo. Imamo svog predstavnika u razgovorima, kao partija koja promoviše toleranciju u političkom dijalogu i koja nastoji da se izbegnu ružne reči. Želimo da dođe do dogovora, a koja će se rešenja profilisati, videćemo. Važno je da je pokazana spremnost da sednemo zajedno i da potisnemo ružnu priču koja se nekako prebacila u RS. Srpska od 2006. ima apsolutnu stabilnost u radu institucija, što Federacija nema, a nema ni na nivou zajedničkih institucija BiH, koji su stalno u nekim problemima. Oni nijedan mandat u prethodna tri nisu mogli dovesti do kraja bez velikih potresa i dugotrajnih zastoja u radu.
Može li saradnja SNSD sa Ujedinjenom Srpskom narušiti odnose u koaliciji?
Ta stranka se pojavljuje kao nova u okviru grupe onih koji podržavaju Vladu RS i zahvalan sam Stevandiću na tome. Zato mi ne smeta ta vrsta komunikacije. SP, i ja lično, nikada se nismo plašili konkurencije. Za mene je to izazov.
Ali, može li to ugroziti odnose u koaliciji. Videli smo reakciju Pavića.
Nema razloga da se Pavić ljuti. Mislim da se tu radi o izolovanim slučajevima, gde su u Prijedoru iz Stevandićeve partije pokušali da vrbuju njegove ljude. Ali u principjelnom smislu ne vidim razloga da ima primedbe.
Ako bude pokrenuto pitanje smene Stevandića sa mesta potpredsednika NS RS, kako će SP glasati?
Nećemo podržati tu smenu i mislimo da se ta smena ne može desiti.
SNSD i DNS razgovaraju sa drugim strankama oko saradnje. Hoće li SP praviti koalicione odnose sa nekim drugim, manjim partijama?
Koliko sam shvatio ti razgovori drugih partija su bili samo razgovori i nije bilo nikakvih sporazuma i koalicionih dogovora. Ako bi se stvarao i takav koalicioni dogovor, nama ne smeta. I mi imamo određeni krug stranaka sa kojima komuniciramo. Ima dosta vremena do izbora i do vremena kada treba objavljivati ko je sa kim u koaliciji.
Hoće li aktuelna koalicija izaći jedinstveno na izbore?
I ranije, a i nedavno smo prilikom našeg susreta još jednom potvrdili spremnost na zajednički rad. O kandidatima i tome slično nismo razgovarali. Ne bih želeo sada da o tome govorim.
Ali, Dodik je već rekao da SNSD očekuje obe ključne pozicije, Pavić je rekao da DNS očekuje bar jednu. Kakav je stav SP? Koga ćete podržati?
Prerano je o tome govoriti. Nijedna od ovih stranaka nije nastala da bi živela politički život podržavajući nekog drugog. Svi imamo političke programe i kadrove. SP je u poslednjih deset godina uspela da se potpuno konsoliduje i razvije strukturu kadrova koji mogu biti nosioci svih važnih poslova u državi – od predsednika svih nivoa, do članova Vlade, poslanika, rukovodilaca. Ne želim sada da govorim o temi kandidata. Može neko od partija to pitanje i inicirati, ali mi se nećemo oko toga izjašnjavati, jer je za to rano.
Da li je moguća koalicija dva bloka u RS posle izbora, ukoliko se pokaže potreba za tim, posebno kada je reč o zajedničkom delovanju u Sarajevu?
U ime SP spreman sam da govorim o političkom idealizmu – da vlast i opozicija sarađuju na svim nivoma. Po svim pitanjima ne možemo, ali mislim da treba razviti veći stepen odgovornosti za one poslove koji se obavljaju u institucijama BiH, jer kroz njih ne prestaje da se nameće proces koji traje otkada je završio rat – težnja ka unitarizaciji BiH i slabljenju uloge entiteta. Biće potrebno mnogo napora u narednim godinama da zaustavimo taj proces, da dokažemo koliko je on štetan za život u ovoj zemlji. Uveren sam da i Srbi, Bošnjaci i Hrvati, bez obzira što u svakom od naroda imate one koji imaju svoje ekstremne stavove, imate mnogo više onih koji žele stabilnost i mir. Mi po nekim pitanjima kao da smo u 1996. godini. To je nedopustivo, kao i da trujemo toliko svest naših građana time što je naša prošlost. Ona se ne može izbrisati gumicom, ali treba se truditi da kroz politički život ove zemlje ne stvaramo preduslove da obnavljamo konflikte na istoj osnovi na kojoj su oni stvoreni 90-ih godina na ovim prostorima.
Koliko su nas poslednje presude Haškog tribunala vratile u prošlost?
Haški tribunal je potpuno pogrešno vođen od početka, jer se nikada nije upustio u traganje za zločincima. Možda i danas žive neki koji su činili zločine, mirno i tiho, a postali su krivi oni koji su negde, u lancu odgovornosti, prepoznati kao neki koji su trebali da znaju da je neki pomračeni um smišljao i činio zločine. Tamo gde se dokazalo da je to činjeno po naredbi trebalo je preduzimati mere i kažnjavati. Da je to bila politika haškog suda, uveren sam da bi tako doprineli pomirenju. Ovako je stanje u zemlji ostalo isto. Svi osuđeni su nacionalni heroji u svojim narodima. Ono što je sud uradio u poslednjem trenutku, potvrdio je objektivnu činjenicu, a to je da je Hrvatska država svojom politikom podsticala i direktno učestvovala u zločinima koji su se desili na prostorima BiH. Veliki deo tih zločina je počinjen na prostorima gde su živeli Srbi. Svake godine pred „Oluju“ mogu se naći brojni članci u kojima se hvale komandanti koji su vodili regularne snage Hrvatske vojske na teritoriji BiH, kako ističu svoje vojničke uspehe i to Haškom sudu nije bilo dovoljno da tu istinu kaže ranije. Bitno je da je ovom presudom potpuno skinuta odgovornost Srbije za takve pojave u BiH.
Nema privatizacije EP
Da li se razgovara sa Srbijom oko privatizacije „Elektroprivrede RS“?
Srbija nam je u energetskom sektoru najvažniji partner i spremni smo da govorimo o razvijanju nekih oblika partnerstva. RS se priprema za velike investicione projekte, kao što je nastavak aktivnosti na izgradnji HE „Dabar“, izgradnja TE „Gacko 2“, HE „Buk Bjela“, a uz to imamo manje projekata u gornjem i donjem toku Drine. RS se drži stava da neće privatizovati EP i o tome nije bilo diskusije da li ga treba menjati. Elektroprivreda je u vlasništvu RS i u fazi smo da pravimo restrukturisanje u organizacionom smislu.
„Elektroprivreda“ traži kredit da bi platila dospele obaveze. Da li to znači da je u finansijskim problemima?
Ova godina je teška za EP i ona je morala da posegne za kreditom. Jer, ova godina je, nakon 70 godina, bila katastrofalna hidrološki, što se odrazilo na poslovanje. Tu je bio i remont TE „Ugljevik“. Zato je ta situacija dovela do toga da je dugi period prestanka njenog rada uticalo na finansijsko stanje. Jer, samo jedna termoelektrana, kada dnevno ne radi, ima gubitak od 500.000 KM.
Od stečaja do dobiti
Kakvo je stanje u „Kosmosu“ nakon stečaja?
„Kosmos“ je lep primer uspeha kada smo učinili kadrovske promene. To je danas stabilno preduzeće koje je prepoznato na tržištu i finansijski rezultat će biti sigurno pozitivan za ovu godinu. Imamo i drugih primera preduzeća koja su se iz stečaja preobrazila u uspešna preduzeća kao što je „Zrak“ u Tesliću, „Nova Borja“, „Nova Romanija“, u kojoj očekujemo da će se obezbediti posao za 100 radnika narednih meseci. To su samo neki primeri koji smo na uspešan način rešili.
