Išao jednom stari mudrac putem, posmatrao prirodu i uživao u jarkim prolećnim bojama. Najednom ugleda muškarca koji je nosio na leđima neki težak tovar. Vidjelo se kako mu pod teretom podrhtavaju noge.
–Zašto sam sebe osuđuješ na tako težak rad i stradanje? – pitao je starac.
–Mučim se da bi moja djeca i unuci bili srećni – odgovori onaj nesrećnik. – Moj pradeda je sebe osudio na težak život i rad za dobro mog dede, deda za dobro mog oca, otac zbog mene, a ja ću se pomučiti zbog sreće svoje djece.
–Da li je neko u vašoj porodici bio srećan? – zapitao je mudri čovjek.
–Do sada nije, ali računam da će moja deca i unuci biti srećni! – uzviknuo je sanjalački muškarac.
–Nažalost, nepismen čovjek ne može naučiti da čita, kao što krtica ne odgaja orla! – uzdahnuo je stari mudrac. – Najpre moraš naučiti da ti sam budeš srećan, i tek onda ćeš moći svoju djecu naučiti da budu srećna. To će im biti najdragoceniji poklon od tebe.
ODABRALA I PREVELA Vesna Smiljanić Rangelov
