BOJAN KRESOJEVIĆ, STUDENT GENERACIJE: ”Banjaluka je moj život”

  Da se ni­je opre­di­je­lio za stu­dij eko­no­mi­je, ko­ju je za­vršio sa pro­sje­čnom ocje­nom 9,97 – dva­de­set­dvo­go­diš­nji Bo­jan Kre­so­je­vić iz Gra­di­ške da­nas bi vje­ro­va­tno no­sio dres ne­kog evrop­skog fu­dbal­skog  klu­ba, jer je pri­je stu­di­ja važio za je­dnog od naj­ve­ćih ta­le­n­ta “Ko­za­re”.

Ka­da su mu svi pro­ri­ca­li blis­ta­vu spor­tsku ka­ri­je­ru, Bo­jan je po za­vršet­ku sre­dnje ško­le oka­čio ko­pa­čke o klin i pred se­be pos­ta­vio no­vi cilj: Idem na fa­kul­tet u Ba­nja­lu­ku i želim da pos­ta­nem naj­bo­lji stu­dent!

Ta­ko je i bi­lo. Ovih da­na od­bra­nio je di­plom­ski rad, ko­ji je oci­je­njen kao je­dan od naj­bo­ljih u is­to­ri­ji fa­kul­te­ta, pro­gla­šen je stu­den­tom ge­ne­ra­ci­je i odmah na­kon po­loženog di­plom­skog ispi­ta do­bio dvi­je pri­ma­mlji­ve po­nu­de za po­sao.

Prvi je re­ago­vao Dar­ko To­maš, di­re­ktor Fon­da zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja Re­pu­bli­ke Srpske, ko­ji je uje­dno i vi­ši asis­tent na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Ba­nja­lu­ci.

– Bo­ja­ne, pred to­bom su dva da­na vi­ken­da, odmo­ri. A u po­ne­dje­ljak do­đi na po­sao u Fond zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja – re­kao mu je To­maš.

– Ne­će mo­ći, ne­će mo­ći – umi­je­šao se do­cent Srđan Amidžić – Eko­nom­ski fa­kul­tet ne želi da iz­gu­bi ova­ko ve­li­ki po­ten­ci­jal. Raz­go­va­rao sam sa de­ka­nom i re­kto­rom i re­kao im da ne­mam asis­ten­ta. Bo­jan bi mi za­is­ta ola­kšao po­sao…

Ma­da još ni­je odlu­čio na ko­ju će stra­nu, pod­vla­či da za­si­gur­no os­ta­je u Ba­nja­lu­ci.

– Ako mi fi­nan­si­je i vri­je­me bu­du do­zvo­lja­va­li, u inos­tran­stvo bih oti­šao je­di­no na do­ško­lo­va­va­nje. Moj život i pla­no­vi ve­za­ni su za Ba­nja­lu­ku i Re­pu­bli­ku Srpsku. Is­to to pre­po­ru­ču­jem i svo­jim vršnja­ci­ma. Os­taj­te ov­dje, da gra­di­mo bo­lju i lje­pšu Re­pu­bli­ku Srpsku – kaže Kre­so­je­vić.

Što se stu­den­tskih da­na ti­če, ko­le­ge ga ne­će pam­ti­ti po no­ćnim izlas­ci­ma i pro­vo­di­ma. On je dru­ga­či­je pos­tav­ljao pri­ori­te­te i in­te­re­so­va­nja.

U in­de­ksu, od 32 ispi­ta, 31 je oci­je­njen naj­vi­šom ocje­nom, a sko­ro sa­vršen pro­sjek “kva­ri” je­dna de­vet­ka, zbog ko­je mu, kaže, ni­je ni naj­ma­nje žao.

Po stu­den­tskim ku­lo­ari­ma se pri­ča ka­ko je je­di­nu de­vet­ku u in­deks stu­den­ta ge­ne­ra­ci­je upi­sao pro­fe­sor Bo­ri­vo­je Kru­ško­vić iz predmeta Makroekonomija.

– Ne bih želio da pos­ve­ću­jem pažnju toj de­vet­ki ni­ti pre­dme­tu iz ko­jeg sam je do­bio – krat­ko je pro­ko­men­ta­ri­sao Kre­so­je­vić.

De­si­lo se dva ili tri pu­ta da su pro­fe­so­ri re­kli da mu ne žele upi­sa­ti ocje­nu ma­nju od de­set­ke, pa je ta­ko iza­šao na dru­gi rok, ali u su­šti­ni ni­ti na je­dnom ispi­tu ni­je pao i ni­je­dnu ocje­nu ni­je po­ni­štio.

– Sve pre­dme­te sam rje­ša­vao u ro­ku, ta­ko da ni­ka­da ni­sam po­la­gao u sep­tem­bru.   Re­do­vno sam učio, ni­sam bio kam­pa­njac. Po­mno sam pra­tio pre­da­va­nja i odmah na­kon njih bih po­nav­ljao gra­di­vo kod ku­će – pri­ča Bo­jan.

Ka­ko kaže, osim po­ro­di­ce, ve­li­ku po­dršku to­kom stu­di­ra­nja pružala  mu je i dje­voj­ka, sa ko­jom je pet go­di­na. Ro­di­te­lje je po­šte­dio fi­nan­si­ra­nja, jer je za­hva­lju­ju­ći vi­so­kom pro­sje­ku, bio sti­pen­dis­ta Fon­da “Dr Mi­lan Je­lić” i za­ra­đi­vao držeći in­stru­kci­je iz pet pre­dme­ta dru­gim stu­den­ti­ma.

– Na­mje­ra mi je da nas­ta­vim da se ško­lu­jem. Slje­de­će su mas­ter stu­di­je, ta­ko­đe u Ba­nja­lu­ci – kaže Bo­jan, ko­ji je za vri­je­me stu­di­ja obja­vio pet nau­čnih ra­do­va .