Alpinisti iz Sarajeva, Foče, Banjaluke i Štutgarta osvojili su Mon Blan, drugi najviši vrh Evrope.
Članovi ekspedicije BiH, koje je okupila ljubav prema alpinizmu, Erkam i Namik Duraković, Emir Grbo i Senad Bećković iz Sarajeva, Jelena Simović iz Foče, Darko Popović iz Banjaluke te Bruno Čegar iz Štutgarta, tokom uspona na 4.810 metara nadmorske visine savladali su jake udare vjetra, temperaturu do minus 30 stepeni i gustu maglu, a s Alpa su se vratili umorni, ali sretni.
Mon Blan najviši je vrh koji je do sada osvojila Jelena Simović, 22-godišnja članica GSS Foča i Spasilačkog kluba „Volf“. Bili su, kaže, spremni na probleme, ali su se ipak nadali lijepom vremenu i čistom pogledu s vrha.
– Kada smo trebali krenuti, sreli smo vojnike britanske garde koji su nam savjetovali da idemo ranije, jer se očekuje pogoršanje vremena. Imali smo fantastičan izlazak sunca, ali kasnije je počeo puhati orkanski vetar. Pomagali smo jedni drugima, držali se za ruke i za uže. Kada se udari pojačaju, mi bismo čučnuli, držali se za stijenu dok ne osjetimo da je malo smanjio, pa krenemo dalje. Udari vjetra bili su do 120 kilometara na sat, a na udaljenosti većoj od metra kolegu ispred nismo mogli videti – kaže Simović, prenosi Avaz.
Alpinisti iz BiH imaju dugogodišnje iskustvo, ali su dvoipomjesečne pripreme obavili uz pomoć instruktora alpinizma Erkama Durakovića, čiji je sin Namik bio najmlađi član ove ekspedicije.
Savladali su i stazu na kojoj je samo nekoliko dana ranije jedan alpinista izgubio život. Emocije je teško opisati i samo visokogorci ih mogu razumjeti.
– To je skup emocija koje se osjete kada čovek shvati da je uspeo proširiti svoje granice – ističe Simović.
Prva Fočanka na Mon Blanu vratila se svakodnevnim obavezama, koje podrazumjevaju stalnu pripravnost u GSS i SK „Volf“
Nova oprema za tim
Posao spasioca nije dovoljno cijenjen, a fočanska „vučica“ odlučila je inicirati akciju kako bi se konačno opremili članovi kluba koji ne gube ni trena kada dobiju poziv u pomoć.
– Kad krenemo u akciju, svi nas prate, čestitaju, navijaju, drugi dan smo heroji jer smo spasili nekoga, a treći dan smo „ludi“. To je realnost u BiH. Niko se nije zapitao kako radimo. U pitanju su volonteri koji nikad nisu dobili naknadu za taj posao. Zato neću odustati dok cijeli tim ne opremimo i ne obučemo od glave do pete – ističe Simović.
(Avaz)
