BEZ UŠTEĐEVINE ZA CRNE DANE: Zaposleni ne mogu da uštede za nepredviđene situacije
Svaki zaposleni u BiH bi trebalo da ima bar šest ušteđenih plata u slučaju da ostane bez posla – preporuka je stručnjaka.
Drugi posao se u proseku pronalazi za pola godine, pa stručnjaci savetuju građanima da budu spremni da u slučaju otkaza mogu da prebrode kritičan period. Prosečna plata u RS u septembru je iznosila 834 KM što znači da bi svaki radnik morao da ima ušteđenih oko 5.000 KM.
U istom mesecu sindikalna potrošačka korpa je iznosila 1.849 KM, tako da plata nije bila dovoljna za osnovne troškove života, a kamoli da se nešto ostavi sa strane.
– Sve te priče oko toga da treba da štedimo su smešne. Pa kako da uštedimo, kada imam platu i manju od prosečne i jedva nabavljam osnovne namirnice. Svaki mesec moram u minus da preživim. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da ostanem bez posla – kaže Milan B. Jedino na šta mogu da računaju oni koji dobiju otkaz, uz sreću da su bili prijavljeni su naknade od Zavoda za zapošljavanje koje se primaju zavisno od godina staža od jednog do 12 meseci. Za radnike do 15 godina staža naknada iznosi 40 odsto, a za one sa stažom preko 15 godina 45 odsto od prosečne plate koju je nezaposleni ostvario u poslednja tri meseca rada. Naknada ne može biti niža od 30 odsto prosečne neto plate, ni viša od jedne prosečne neto plate u RS. Za deset meseci ove godine 10.866 radnika je koristilo pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti.
– Bila sam prijavljena na minimalac, a nešto sam dobijala na ruke. Nakon što sam dobila otkaz nisam imala ništa ušteđeno. Jedino što mogu da računam na oko 240 KM koje ću narednih meseci dobijati od Biroa, a koje ću da dajem za kredit i da se nadam da ću brzo naći posao – navodi Vesna S. S obzirom da se kod nas traženje posla može da oduži oni koji dobiju otkaz su primorani da pomoć traže od porodice i prijatelja.
U Udruženju „U plusu“ iz Sarajeva kažu da štednja navika predstavlja vid odgovornog upravljanja vlastitim novcem. – Visina primanja i troškovi života utiču na same iznose novca za štednju, ali oni nisu presudni. Ako nam primanja i troškovi ne ostavljaju mogućnost da uštedimo neke velike iznose ili da se držimo „školskog pravila“ o iznosu šest plata, to nije razlog da ne razmislimo i pokušamo ipak uštedama ili menjanjem navika određeni deo novca usmeriti u štednju – ističu u ovom Udruženju.
Neko ima da štedi
Depoziti stanovništa u BiH prešli su deset milijardi KM, što pokazuje da ima građana koji imaju višaka novca ima.
– Građani su sve više svesni važnosti štednje u slučaju nastanka nepredviđenih okolnosti. Ekonomska kriza od 2008. godine naučila je i podstakla građane na važnost planiranja – naglašavaju u udruženju „U plusu“. Napominju da se porast štednje može tumačiti kao nedostatak spremnosti na ulaganje u privredu ili privredne aktivnosti.
