Iako se barkodovi mogu kupiti na internetu za manje od jedne marke po komadu, domaći preduzetnici ih, vjerovatno u neznanju, i dalje kupuju po cijenama od 500-600 maraka za paket od 50-ak komada na period od godinu dana.
Sagovornici portala CAPITAL tvrde da barkod uopšte nije obavezan niti je njegovo dodjeljivanje regulisano bilo kakvim zakonom. To je prihvaćeni poslovni standard za označavanje proizvoda koji se dostavlja i prodavcu radi lakšeg zaduživanja i praćenja prodaje.
Ova oznaka se, kaže mentor za biznis habove i ekonomski ekspert u prodaji u industriji robe široke potrošnje Vladimir Marić, u BiH neopravdano skupo naplaćuje od 500 do 600 maraka godišnje i to za pakete od oko 50 barkodova, posebno kada se ima u vidu da su ove oznake dostupne na internetu po vrlo niskim cijenama.
– Barkod se može kupiti na internetu, postoji zaista veliki broj sajtova koji ih prodaju. Za male biznise sa kojim radim ovo je ogroman izdatak, posebno kada su na početku. Njima je to preskupo, a ja ne vidim osnov za tako skupe cijene barkodova niti za bilo kakve pretplate. Šta su osim barkodova dobili za taj novac? Ništa. Zapravo, za taj novac bi mogli da dobiju ogroman broj barkodova – objasnio je Marić.
On priča da je svakome ko proizvodi neku robu i njene varijacije jasno kolikom se trošku izlažu kada kupuju barkodove od zvaničnih kompanija u BiH.
– Svaka varijacija nekog proizvoda mora imati zaseban barkod. Na primjer, ako prodajete tri vrste soka: od jabuke, cvekle i mrkve, u tri različita pakovanja od dva decilitra, pola litre i dvije litre, trebalo bi da imate ukupno devet barkodova.
Ako proizvod šaljete lancima supermarketa, morate ga upakovati u transportno pakovanje po vrstama i svakoj kutiji takođe dodijeliti barkod. Kada saberemo, za devet različitih pakovanja sokova morate imati 18 barkodova – po jedan za svaki proizvod, i po jedan za svaku kartonsku kutiju koja sadrži 20 proizvoda – objašnjava on.
On objašnjava da se forsira barkod sa oznakom 387, jer ona označava “zemlju porijekla proizvoda”, ali ni za to nema nikakvog osnova, jer to pokazuje samo da se radi o robi zapakovanoj u BiH.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDJE
capital.ba
