Kvadratni metar stana u Banjaluci košta i do 3.500 KM, što je duplo više nego u svim drugim mestima Srpske, ali i od nekih evropskih gradova.
Onaj ko odluči da uloži novac u kupovinu stana u Srpskoj, mora da bira između malog stana u velikom gradu ili velikog stana u malom gradu. Poznato je da lokacija diktira cenu, međutim Banjaluka je, kako kažu stručnjaci za nekretnine, svoju precenila.
Dok vrtoglave cifre one sa dubljim džepom privlače, postoje i oni koje je ovaj fenomen „oterao“ iz najvećeg grada Srpske.
Mladi bračni par Simić, iako oboje rade u Banjaluci, odlučili su da stan kupe u Prnjavoru, jer im se, kažu, više isplati putovati na posao, ali živeti komforno. – Imali smo bužet od 80.000 KM, što u Banjaluci nije dovoljno ni za stan od 40 kvadrata.
S obzirom na to da smo oboje iz Prnjavora, odlučili smo da se vratimo i kupimo stan od skoro 80 kvadrata. Putovaćemo na posao, a kada auto-put bude gotov, tamo smo za 20 minuta – kaže Milijana Simić, te dodaje da treba misliti na budućnost, koja bi u 35 kvadrata bi bila tesna.
Prosečna cena stana u Banjaluci po kvadratu iznosi oko 2.500 KM, a što su stanovi bliže centru, cena se približava cifri od 3.300 KM.
Tako je stan u gradu na Vrbasu skuplji od odnog u Istambulu koji je jedna od najjeftinijih metropola kad su u pitanju cene stambenog prostora, i u kom kvadrat košta oko 1.000 KM.
Banjaluka je skuplja i od Budimpešte, u kojoj je prosečna cena kvadrata oko 1.500 KM.
Primera radi, nov stan od 100 metara kvadratnih u centru Banjaluke koštao bi oko 300.000 KM. Za stanove iste kvadrature koji nisu u strogom centru, ali ni na periferiji Budimpešte potrebno je izvdvojiti oko 260.000 KM.
Agenti za nekretnine i ekonomski analitičari imaju objašnjenja i razloge za ove fenomene, ali svi su saglasni u jednom – razlog skupih stanova je ogromna potražnja.
– Ne čudi što je Banjaluka skuplja od Budimpešte, jer potražnja raste, a mi nemamo tržišnu ekonomiju i vladavinu prava koja bi pospešila tržišnu utakmicu i spustila cene. Tako da poređenja cena kvadrata nisu samo pitanje lokacije nego i pitanje okolnosti i ekonomske situacije – objašnjava ekonomski analitičar Marko Đogo.
Nije siguran, kaže, da li su kvadrati stanova u Banjaluci precenjeni, jer čim ima toliko kupaca znači da nekima to odgovara.
– Čak ni za doktora nauka, koji radi za državnu platu od 1.500 KM, cena kvadrata od 3.500 KM nije realna. Ali nekome jest, dok se to toliko gradi i prodaje – zaključuje Đogo.
Ako dobro situirani doktori nauka ne mogu sebi da priušte stan u centru, postavlja se pitaneje kakve šanse ima velika većina onih sa prosečnom platom i čak manjom. Ali uprkos svemu, potražnja i dalje drastično raste.
– Što se tiče poređenja cene sa onima u evropskim centrima, sve zavisi s čim poredimo, ali svakako mislim da su cene u centru Banjaluke neralane u odnosu na ostale gradove – objašnjava Dragan Milanoviš iz agencije za nekretnine „Remaks“ dodajući da je prosečna cene kvadrata u Banjaluci poslednje dve godine porasla za 250 KM.
Lideri i u Srpskoj
Pored toga što je skuplja od evropskih prestonica, Banjaluka prednjači i u odnosu na sve druge gradove u Srpskoj. Kada je reč o novoj gradnji, za 100.000 KM u cenru Banjaluke može se kupiti stan od tridesetak kvadrata, u centru Trebinja oko 70, Prijedoru oko 80, dok se u Prnjavoru za 100.000 KM može naći nov stan u centru od skoro 100 metaraka kvadratnih.
