ADIN ARNAUT: Vu­če ka­mi­one, avi­one i tram­va­je

Avi­on je la­kše po­vu­ći, ne­go svo­jom sna­gom po­kre­nu­ti ka­mi­on od 18 to­na! Krv uda­ri u gla­vu, mi­sliš sve će ti po­pu­ca­ti. Za­pneš, a one ci­pe­le za ve­ra­nje po sti­je­na­ma se za­ku­ca­ju za asfalt. Je­di­no one mo­gu iz­držati taj na­por i pri­onu naj­bo­lje. Kad mi­sliš da ćeš se sav ra­spas­ti od pri­tis­ka, ka­mi­on kre­ne i tad je već la­ko.

Ova­ko po­či­nje svo­ju pri­ču Sa­raj­li­ja Adin Ar­na­ut, naj­snažni­ji čo­vjek u BiH, ko­ji se već ne­ko­li­ko go­di­na ta­kmi­či u Stron­gmen li­gi prva­ka, po­pu­lar­no na­zva­noj “naj­ja­čom li­gom naj­ja­čih”.

Ni te­ška po­vre­da tri­cep­sa ko­ju je ne­da­vno za­do­bio na tre­nin­gu i po­sli­je ko­je je hi­tno ope­ri­san, ni­je spri­je­či­la Adi­na, da se bez opo­rav­ka pred­sta­vi na ta­kmi­če­nju održanom u Bu­gar­skoj.

– Ne dam se ja ta­ko la­ko. Sna­ga vo­lje mi je ja­ča od sva­ke po­vre­de, a ovo ta­kmi­če­nje ni­po­što ne želim pro­pus­ti­ti. Ne zbog na­dme­ta­nja, ne­go zbog druženja, to je ne­što po­se­bno – ka­zao je Ar­na­ut pri­je odlas­ka u Bu­gar­sku.

Ni­je ne­da­vna po­vre­da je­di­ni Ar­na­utov peh. Žulje­vi na ru­ka­ma su, ka­ko kaže, re­do­vni i na tre­nin­zi­ma, a ne pro­đe sko­ro ni­je­dno ta­kmi­če­nje, da ne­ki od spor­tis­ta ne za­do­bi­je po­vre­de.

Na je­dnom od prven­sta­va li­ge naj­ja­čih, je­dna od dis­ci­pli­na bi­la je po­di­za­nje pla­tfor­me i zbog ma­le gre­ške u ko­ra­ci­ma, ka­ko kaže, za­do­bio je težu po­vre­du.

– Je­dan Ukra­ji­nac i ja di­za­li smo pla­tfor­mu, ne­što po­put ve­li­kih ko­li­ca na ko­joj su bi­le 23 dje­voj­ke.Težina pla­tfor­me sa dje­voj­ka­ma bi­la je 1.360 ki­lo­gra­ma. Nez­go­dno sam uhva­tio i težina mi je je­dnos­ta­vno po­ci­je­pa­la kožu na obje ša­ke. Uh, sa­mo kad se sje­tim… Taj bol je bio ne­iz­drživ – pri­sje­ća se Adin.

Sa svo­jih 140 ki­lo­gra­ma, Adin može da po­di­gne ku­glu od 180 ki­lo­gra­ma na vi­si­nu od me­tar i po, da po­ne­se u obje ru­ke po ko­fer od 155 ki­lo­gra­ma. Ta­ko­đe, ni­je mu pre­ve­lik na­por ni da odvo­ji 410 ki­lo­gra­ma od ze­mlje, a iz ben­ča po­diže 250 ki­lo­gra­ma.

Ovaj sna­ga­tor ja­vnos­ti je po­znat po to­me što je na sa­ra­jev­skim uli­ca­ma vu­kao tram­vaj, ali i auto­bu­se i ka­mi­one, te­ške i po dva­de­se­tak to­na.

Kaže, ru­ka­vi­ce ne ko­ris­ti, jer bi po­pu­ca­le.

– Ko­ris­ti se sa­mo ma­gne­zi­jum prah po ru­ka­ma i sna­ga. To je to – po­jaš­nja­va.

Iako na ta­kmi­če­nji­ma pred­stav­lja BiH, od države kaže, ne do­bi­ja fi­nan­sij­sku po­dršku.

– Li­ga pla­ti put, smje­štaj i sve na ta­kmi­če­nju, ali tre­ba oba­vi­ti pri­pre­me. Po­tre­bno je se­dam do osam obro­ka dne­vno i to, obil­nih obro­ka, ne može ispod de­set ma­ra­ka po obro­ku, a gdje su su­ple­men­ti, pre­pa­ra­ti, pros­to­ri­je… Ni­sam za sa­da do­bio ni­ka­kvu po­dršku, a tražio sam – kaže Ar­na­ut.

Ipak, to ga ne spre­ča­va da se i da­lje ta­kmi­či i druži sa “stron­gme­ni­ma” iz ci­je­log svi­je­ta.

– Tu su ve­li­či­ne iz Srbi­je, sa Islan­da, iz Li­tva­ni­je… Ne­vje­ro­va­tno je ko­li­ko su to bla­gi lju­di, vo­le ša­lu i hu­mor, i ni­ko od njih ne “pro­si­pa si­lu” oko­lo, na­pro­tiv. A, u svo­jim ze­mlja­ma su zvi­jez­de i he­ro­ji – pri­ča Ar­na­ut.

Do­da­je da oni svi ima­ju od 150 do 180 ki­lo­gra­ma i da bi nje­mu za ozbi­ljni­je re­zul­ta­te tre­ba­lo još vi­še, od tre­nu­tnih 140.

Uz obil­ne obro­ke, pri­pre­me za­hti­je­va­ju i sva­ko­dne­vne tre­nin­ge, di­za­nje mno­go te­re­ta i kon­di­ci­one pri­pre­me ka­ko obro­ci ne bi bi­li kon­tra­pro­du­kti­vni, pa se ta­kmi­čar sa­mo ude­bljao.

– Is­hra­na se ba­zi­ra naj­vi­še na vi­so­kim ka­lo­ri­ja­ma i ve­li­koj ko­li­či­ni pro­te­ina na dne­vnoj ba­zi. Tre­nin­zi su ve­oma is­crplju­ju­ći. Iz­gu­bim po dva i po do tri ki­lo­gra­ma po tre­nin­gu i to mo­ram na­do­kna­di­ti is­ti dan, pri­je ne­go što le­gnem u kre­vet, ka­ko bih bio spre­man za slje­de­ći dan i tre­ning. Ve­oma je te­ško do­bi­ja­ti ki­lažu na ova­ko ja­kim tre­nin­zi­ma – go­vo­ri naj­ja­či Sa­raj­li­ja.

Ka­da ni­je sna­ga­tor, ne po­diže pla­tfor­me i ne vu­če ka­mi­one, Adin je sa­svim obi­čan čo­vjek, ko­ji naj­vi­še uživa u pri­ja­tnim tre­nu­ci­ma sa su­pru­gom Aj­lom.

– Aj­la je mo­ja naj­ve­ća po­drška. I sa­ma spor­tski tip, pra­ti me čes­to na tre­nin­zi­ma, a kad god ima­mo pri­li­ku, ide sa mnom na ta­kmi­če­nja. Ona je moj vje­tar u le­đa, zbog nje ni­ka­da ne­ću odus­ta­ti – po­no­sno kaže Adin i po­ka­zu­je da osim mi­ši­ća, ite­ka­ko zna da po­kaže i emo­ci­je.