Finansijske obaveze Elektroprivrede Republike Srpske računajući kredite, obaveze prema dobavljačima, dug po osnovu naknada za obnovljive izvore energije i uzete avanse za prodatu struju, na kraju prošle godine iznosile su preko 300 miliona maraka.
Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović potvrdio je u razgovoru za CAPITAL da kreditne obaveze po raznim aranžmanima iznose 170 miliona KM.
– Tu su dugoročni krediti koji su uzeti ne samo ispred matičnog preduzeća već i svojevremeno po Power 2 i 3, ulagana su sredstva u zavisna preduzeća, a jemac i dužnik je matično preduzeće koje uređuje odnose sa zavisnim preduzećima – kaže Petrović.
CAPITAL: Znači u to ulaze i krediti zavisnih preduzeća?
Petrović: Ne, ne. Samo po KfW programu ili po EIB programu neki koji su bili posebni finansijeri. U to upadaju i kreditni aranžmani koji su investirani u zavisna preduzeća poput RiTE Gacko i HET, upadaju aranžmani po pitanju overdrafta, obrnutog faktoringa i kreditni aranžmani od tri do sedam godina ima koje Elektroprivreda.
CAPITAL: Možemo li onda govoriti da su ukupne obaveze oko 170 miliona KM?
Petrović: To je ta, to je ta cifra.
CAPITAL: Koliko je zaključno sa 31. decembrom prošle godine iznosio dug Elektroprivrede prema dobavljačima? Da li je oko 120 miliona KM?
Petrović: Dug prema dobavljačima je fluktuirajući. Moramo uvažavati situaciju da smo ‘24. i ‘25. godine imali negativan novčani tok i da smo nagomilali pojedine dugove prema dobavljačima nedostajuće električne energije koja je plaćana po mnogo višim cijenama od onih koje su fakturisane građanima i privredi. Mi smo u prošloj godini kupili 850 GWh električne energije i neka je to prosječna cijena primjer radi 120 evra, to je oko 200 miliona maraka duga samo za električnu energiju koju smo morali dokupiti, a od građana i privrede mi smo za tu energiju mogli naplatiti oko sto miliona maraka. Znači samo na novčanom toku nedostajuće energije mi smo izgubili sto miliona KM.
CAPITAL: To je zbog niske cijene struje o čemu stalno govorite?
Petrović: Tako je. Da su cijene električne energije kao u Federaciji BiH i u tako sušnoj godini sa smanjenom proizvodnjom RiTE Ugljevika mi bismo bili na nuli. U ovoj hidrološki povoljnoj godini sa vraćanjem Ugljevika na mrežu sada 3. maja, mi možemo tvrditi da ova godina neće završiti u tako negativnom bilansu jer smo imali dosta energije iz hidroelektrana koja je značajno povoljnija od termoelektrana i značajno povoljnija od uvoza. Naravno da treba vratiti dugove dobavljačima, prvenstveno trgovcima električne energije koji su obezbeđivali stabilnost u Republici Srpskoj, kao i za investicione projekte poput odsumporavanja dimnih gasova koje zajedno finansira RiTE Gacko i matično preduzeće. Mi i nemamo drugih dugova.
CAPITAL: Je li onda dug prema dobavljačima 120 miliona ili…?
Petrović: Pa ta cifra se mijenja svaki dan. Danas vjerujem da je možda oko 40 do 50 miliona, a nekada bude i 150.
CAPITAL: Koliki je na kraju prošle godine iznosio dug po osnovu naknada za obnovljive izvore energije i da li je oko 50 miliona KM?
Petrović: Dug na osnovu obnovljivih izvora energije u novcu ne znam, ali znam da smo dugovali od četiri do pet računa. Sada to već probavamo svesti na tri. Postoji razmjena novca, zato što ERS svakom tom obnovljivom izvoru energije do 150 kW snage fakturiše debalans, a on nama fakturiše proizvedenu energiju. ERS tu energiju plaća 103 evra, iako je tržišna vrijednost oko 55 evra. To znači da mi prodamo energiju za 55 evra, a građanin na svojim računima plaćaju to 0,007, to jeste negdje oko 3,5 evra. Znači ukupna energija za obnovljive izvore koju mi plaćamo 103 evra obnovljivim izvorima, naplatimo od tržišta 55 evra plus 3,5 evra od građana, 58,5 evra. Niko ne postavlja pitanje ko refundira Elektroprivredi gubitak od 58,5 do 107 evra. To je gubitak otprilike oko 50 evra puta proizvodnja 300 GWh, to je 15 miliona evra.
CAPITAL: Koliko je na kraju prošle godine bio iznos ukupnih avansa za prodaju struje koje je uzela Elektroprivreda RS?
Petrović: Elektroprivreda nije imala nijedan godišnji avans ugovor za prodaju energije. Mi imamo za sedam mjeseci ove godine avansno prodatu energiju u nekoj maloj količini, ukupno možda do 20 MW, što dođe oko 16 miliona maraka.
CAPITAL: Kolika je prosječna tržišna cijena uvezene struje u prvom tromjesečju ove godine i da li je ta cijena niža od cijene koju Elektroprivreda plaća RiTE Ugljeviku za isporučenu električnu energiju?
Petrović: A šta vam znači mjerenje sa RiTE Ugljevik?
CAPITAL: Zbog sledećeg pitanja. Ukoliko je niža da l’ to znači da bi Elektroprivredi u finansijskom smislu bilo isplatnije da se ne pokreće proizvodnja u RiTE Ugljevik?
Petrović: Mi smo u prva tri mjeseca prodali 195 GWh električne energije po cijeni 87,74 evra i prihodovali više od 17 miliona evra. Istovremeno smo kupili za tri mjeseca 88 GWh, po cijeni od 85,9 evra za koju smo dali oko 7,7 miliona. Znači mi smo u prva tri mjeseca zaradili više od devet miliona na trgovini električne energije. Cijena električne energije koju smo plaćali Ugljeviku je 75 evra. Znači, da smo imali Ugljevik, ne bismo ovoliko kupili i imali bi umjesto devet miliona plus od 15 miliona.
CAPITAL
