Čokolada sa mirisom Hercegovine

Za­što bi sa­mo Bel­gi­ja ili Švaj­car­ska važile za ze­mlje čo­ko­la­de, za­što i mi ne bi­smo ima­li “do­ma­ću”, na pri­mjer – mos­tar­sku?

Ovim pi­ta­njem vo­dio se Mos­ta­rac Dra­gan To­pa­lo­vić, ko­ji je već du­gi niz go­di­na vla­snik čo­ko­la­te­ri­je u ovom gra­du. Ipak, ne­ko­li­ko go­di­na una­zad, ba­vi se i proi­zvo­dnjom kra­lji­ce slat­ki­ša, one sa uku­som Mos­ta­ra, sa aro­mom Her­ce­go­vi­ne.

– Iako po­zna­jem ra­zne mo­der­ne pro­ce­se izra­de čo­ko­la­de, naj­lje­pša je ona ru­čno ra­đe­na, bez ma­ši­na i mi pra­vi­mo baš ta­kvu, tra­di­ci­onal­nu – kaže To­pa­lo­vić.

Osno­vnu obu­ku o prav­lje­nju čo­ko­la­de, na­vo­di, za­vršio je u je­dnom ita­li­jan­skom pre­du­ze­ću.

– Na­kon što sam do­bio osno­vno zna­nje o ovoj po­slas­ti­ci, ka­ko se to­pi i ka­ko se pra­ve ra­zne kre­me, odlu­čio sam da po­čnem sam pra­vi­ti ovaj sla­ktiš, ko­ji vje­ru­jem, ne­ma ko ne vo­li. Ka­da sam se upus­tio u “igru”, ma­šta se pro­bu­di­la i po­če­li su da nas­ta­ju ra­zni slat­ki­ši – is­ti­če To­pa­lo­vić.

Ovaj čo­ko­la­ti­jer tvrdi da nje­go­ve čo­ko­la­de ne sadrže ni­ka­kve kon­zer­van­se, da su sto pos­to pri­ro­dne i bez do­da­ta­ka ko­ji pro­dužava­ju rok tra­ja­nja.

– Po­slas­ti­ce po­ku­ša­va­mo pri­la­go­di­ti trži­štu, sto­pi­ti ih sa na­šom oko­li­nom i sa svim onim što nam je pri­ro­da da­la. Ta­ko pra­vi­mo čo­ko­la­de sa smo­kvom, grožđi­ca­ma, na­rom, la­van­dom… Sve nam je na do­hvat ru­ke. Tru­di­mo se da na ovaj na­čin uda­hne­mo duh Her­ce­go­vi­ne, da stran­ci­ma po­kažemo da i mi zna­mo na­pra­vi­ti čo­ko­la­du i to, uto­plje­nu u ono što nam na­ša pri­ro­da pruža – na­veo je To­pa­lo­vić.

U svo­joj čo­ko­la­te­ri­ji ima vi­še od 60 vrsta ru­čno ra­đe­nih pra­li­na od svih vrsta čo­ko­la­de.

– Osim to­ga, pra­vi­mo i bom­bo­nje­re, li­za­li­ce, čo­ko­la­dne fi­gu­re i fran­cus­ke ma­ka­ron­se – na­gla­ša­va Dra­gan.

To­pa­lo­vić pra­ti svjet­ske tren­do­ve, re­do­vno odla­zi na saj­mo­ve čo­ko­la­de, ko­jih ka­ko kaže, kod nas još uvi­jek ne­ma, pa ta­ko ima na­mje­ru da sam po­kre­ne je­dan ova­kav do­ga­đaj. Ko­li­ko je čo­ko­la­da iz Mos­ta­ra ču­ve­na, go­vo­re i broj­ni ro­đen­da­ni, krše­tnja i vjen­ča­nja sa nje­go­vim pe­ča­tom. Na­ime, Dra­gan je za­dužen za “slat­ke sto­lo­ve”, ne sa­mo u gra­du na Ne­re­tvi, već i ši­rom Her­ce­go­vi­ne.