Kada su prije sedam i po godina dobili ćerkicu Ana i Vladica Simonović skoro da nisu imali dilemu, pa su joj dali ime – Srbija.
– Posle dva sina rekao sam da ako budem imao ćerku zvaće se Srbija, dok je kum insistirao da bude Nikolina. Međutim, kada se rodila mnogo ljudi nam je čestitalo i svi su je već prozvali Srbija. Tako je i ostalo. Njeno ime je malo drugačije, ali ona ga odlično „nosi“ – objašnjava ponosni otac.
U savremenoj kulturi, djeci se uglavnom daju kratka i zvučna imena, često stranog porijekla, da bi roditelji bili što moderniji i originalniji. Porodica Simonović, međutim, definitivno je odnijela pobjedu za najoriginalnije pošto su nasljednicu nazvali po državi u kojoj žive.
Sedmogodišnja djevojčica sa Avale jedna je od ijretkih, možda i jedina sa ovim imenom u zemlji. Iako važi za veliku pričalicu, tokom pojsete je bila prilično ćutljiva, ali je dokazala da pravi sjajnu nes kafu, a ni recitovanje stihova Đure Jakšića nije joj strano.
Na pitanje da li joj se dopada ime koje nosi, odgovara potvrdno.
– Nadimak mi je Srpka. Svi u školi me tako i zovu, jedino mi je jedan dečak u šali govorio da sam Nemačka i Albanija, ali meni to ne smeta – ističe plavokosa Srbija.
Majka Ana za Srbiju kaže da je pravi mali filozof, odličan đak i od malena se bavi sportom. Drugi je razred i ima sve petice.
– Recituje Đuru Jakšića, sedam strofa bez problema, ali kada treba u školi da opere ruke i nešto što učiteljica zatraži od nje, to joj je smaranje. Trenutno trenira kik-boks, prethodno je tri godine bila na gimnastici, a dok smo živeli u Zemunu probala je i mačevanje. Puna je pozitivne energije – objašnjava Ana.
Ne kriju da je bilo malo straha kada su se preselili na Avalu.
– Mislila sam da je neće prihvatiti kako bi trebalo, međutim, kada sam otišla u školu, ona ispade glavna u odeljenju, odmah se vezala sa dve devojčice i one su sada ekipa. Brinula sam se zbog imena, da je deca ne zezaju jer je malo nesvakidašnje, ali eto ona se jako dobro snašla – zaključuje Ana.
Kako kažu, jedino je ovde ljudima njeno ime neobično.
– Teže se ljudi navikavaju na njeno ime ovde, nego u drugim zemljama. Prošle godine smo prešli celu Albaniju i nikome nije bilo neobično – kažu Ana i Vlada.
(BLIC)
