PREVODIOCI VELIKOG SRCA: Udruženje koje je mnogima omogućilo liječenje u inostranstvu
Znanje stranog jezika i želja da se pomogne ljudima kojima je potrebno lečenje u inostranstvu, motivisali su Novosađanku Olgicu Andrić da pre tri godine osnuje udruženje „Prevodilačko srce“. Ovo neformalno udruženje okuplja prevodioce koji besplatno prevode medicinsku dokumentaciju neophodnu za lečenje pacijenata sa prostora bivše Jugoslavije u inostranstvu, a do sada su preveli oko 10.000 stranica medicinske dokumentacije i omogućili stotinama dece i odraslih da se leče na klinikama i u medicinskim centrima na raznim meridijanima, javlja Anadolu Agency.
“U trenucima kada nam je zdravlje u opasnosti, spremni smo da uradimo sve da bismo ga povratili i ne pitamo za cenu. Znajući koliko nevolja već imaju ti ljudi, ne želim i nikada im neću naplatiti taj svoj rad. Neka to bude minimalna pomoć s moje strane. Njima je taj novac više nego potreban za druge stvari, poput lekova, putovanja u inostranstvo… Zato i insistiram na direktnoj komunikaciji sa tim ljudima, bez posrednika. Da li ova ideja može da donese nešto nama? Zahvalnost ljudi kojima smo odradili prevode ili ćemo tek odraditi, svakako, da. To je nešto što se ne meri novcem”, stoji na Fejsbuk profilu udruženja „Prevodilačko srce“.
400 prevodilaca za 30-ak jezika
Ovu poruku napisala je Olgica, inače, sudski prevodilac za italijanski i portugalski jezik, profesor italijanskog jezika i književosti.
Kako kaže Olgica Andrić, cela priča je poprimila balkanske okvire i sabrala prevodioce sa prostora bivše Jugoslavije, pre svih, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije. Danas bazu „Prevodilačkog srca“ čini 400 prevodilaca za tridesetak jezika, od kojih je 60 stalno aktivno. Taj broj kontinuirano raste. U grupi se nalaze i prevodioci koji su se sa eks-YU prostora odselili u druge zemlje, ali ima i onih koji su ovu balkansku humanu prevodilačku akciju podržali, a nisu sa ovih prostora.
„Marijana iz Italije, prevodi medicinsku dokumentaciju sa italijanskog na engleski. Čak su nam se javljali i pacijenti iz Italije, jer su čuli da se preko nas može dobiti takav prevod. Marijana nam pravi stranicu na engleskom i italijanskom, gde objavljuje ono što mediji o nama objavljuju i predstavlja naš rad“, navodi naša sagovornica.
Ona ističe da su prvo radili prevode za pacijente iz Srbije kojima treba lečenje u inostranstvu, ali je vrlo brzo to postao regionalni projekat. Dosta dokumentacije za prevođenje stiže iz Bosne i Hercegovine, jer je, kako kaže, situacija u zdravstvu slična kao i Srbiji.
„Ima dosta bolesne dece koja se leče u Turskoj i postoje pojedinci i udruženja koja pokušavaju da im pomognu i kontaktiraju nas, a obraćaju nam se i sami roditelji. Mislim da još nismo imali pacijente iz Makedonije, ali smo imali iz Slovenije. Imamo i ljude iz Makedonije koji su se prijavili u bazu ako se ukaže potreba i koji su spremni da prevode. Javljali su se i Albanci sa Kosova koji su imali izveštaje na srpskom za dalje lečenje u inostranstvu. Ali mi ne završavamo posao sa jednim prevodom, jer kada se ljudi vrate iz inostranstva potrebno je prevesti nalaze koje su tamo dobili da bi nastavili lečenje u matičnim zemljama“, kaže Olgica Andrić.
Kontakt putem e-maila
Prevođenje medicinske dokumentacije veoma je zahtevan i odgovoran posao, jer se radi o medicinskoj terminologiji. Ali volonteri „Prevodilačkog srca“ ne prevode samo medicinsku dokumentaciju, već i dokumente za administrativne svrhe – da bi roditelji dobili produžetak bolovanja ili nadoknadu za tuđu pomoć koji su namenjeni nadležnim fondovima za pravdanje troškova. Sve te prevode overava sudski tumač. I to, naravno, besplatno.
Kada se za protekle tri godine sabere broj prevedenih dokumenata, dolazi se do cifre od 120.000 evra zarade koje su se odrekli ovi humani prevodioci.
„Mnogi me pitaju zašto ne neplaćujem te prevode. Onda odgovorim kontrapitanjem: – A da li biste vi to naplatili nekom roditelju kome dete umire, čije su šanse za izlečenje male, ili nekom čoveku koji je u nevolji? Pre svega, želimo da pomognemo ljudima, jer nismo uvek u mogućnosti da damo novac, ali možemo da pružimo svoju profesionalnu uslugu na ovaj način, jer zaista postoji potreba za ovom vrstom prevoda“, ističe osnivač „Prevodilačkog srca“.
Pošto svi članovi udruženja ovaj volonetrski posao obavljaju u slobodno vreme, komunikacija se obavlja isključivo putem e-maila: prevodilacko.srce@gmail.com u kome se navodi na koji jezik je potreban prevod dokumentacije, da li je potrebna overa i u kom roku treba da bude urađen prevod.
„U proseku, svaki pacijent pošalje od pet do 10 stranica. Ali ako ima pet različitih dokumenata, onda mi prevodioci to međusobno podelimo kako bi prevod što brže bio gotov. To uzme pet prevodilaca kako bi to bilo sve gotovo za dan ili dva“, napominje Olgica.
Dosta pacijenata leči se u Italiji
Ona prevodi na italijanski i portugalski jezik, a kako kaže, dosta ima potrebe za prevođenje na italijanski, jer se dosta pacijenata leči u Italiji.
„U pitanju su ljudi koji idu na transplantacije, jer se većina transplantacija izvodi na klinici u Bergamu. Brojni pacijenti koji su oboleli od leukemije idu u medicinske centre u Rimu i Bolonji gde se izvodi transplatnacija koštane srži i ostale terapije i primenjuju se mnogo modernije procedure nego kod nas“, navodi naša sagovornica.
Njihov rad nije ostao nezapažen od naučno-obrazovnih institucija, pa će članovi ovog udruženja u okviru „Prevodilačkih dana“ u martu održati radionicu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde će i studentima dati da se okušaju u prevođenju medicinske dokumentacije.
„U vreme studija nikada nisam dobila ni jedan medicinski dokument, već sam na katedri za italijanski jezik i književnost radila književne prevode. Ispada da tek po završetku studija struku učimo kroz posao“, kaže Olgica.
Ona ističe da je namera „Prevodilačkog srca“, između ostalog, i da promovišu rad prevodilaca.
