Običaji šareni kao vaskršnja jaja (FOTO)

Promotim Admin 14 Aprila, 2017

0 4 minuta čitanja

Vaskrs ili Uskrs praznuje se tri dana i takozvani je pokretni praznik – svake godine „pada” na drugačiji datum, ali uvek u nedelju. Ove godine, 16. aprila, Vaskrs će istog dana proslaviti pravoslavci, rimokatolici i protestanti.

Koliko god se praznovanje razlikuje od naroda do naroda, pa i od regiona do regiona, farbanje jaja je najprepoznatljiviji simbol Vaskrsa. Istina, i tu postoje lokalne osobenosti i uticaji predhrišćanske tradicije, a pojedini običaji su modifikovani tokom vekova.

Jaje je odvajkada simbol plodnosti, obnavljanja prirode i života. U Mesopotamiji, Egiptu, antičkoj Grčkoj i Indiji verovalo se da je svet nastao iz jajeta. U vreme paganstva, slavljen je početak proleća na dan ravnodnevnice, blagosiljanjem semenja raznih biljaka i polaganjem obojenih jaja na oltar.

Jaje ofarbano crvenom bojom simbolizuje prolivenu Hristovu krv i novi život koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Sveta Marija Magdalena Mironosica, koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja na Golgoti, i kojoj se prvoj javio po vaskrsenju, tokom propovedanja Jevanđelja u Rimu posetila je cara Tiberija.

Tada mu je poklonila crveno jaje, i pozdravila ga sa „Hristos Vaskrse”.

Ovaj pozdrav, uz otpozdrav „Vaistinu voskrese”, zadržao se do današnjih dana, a uobičajen je sve do Spasovdana.

Jaja se, po ustaljenoj tradiciji, boje na Veliki petak. Prvo, u crveno obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se „čuvarkuća”.

Na dan Vaskrsa, za ručkom se prvo jedu kuvana vaskršnja jaja.

Gost se najpre daruje farbanim jajetom, pa tek onda poslužuje ostalom hranom i pićem. Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju, prvo vrh o vrh, a potom šotku o šotku. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, a na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!”. Ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!”.

Prema pojedinim autorima, ovaj običaj simboliše odvaljen i raspuknut kamen sa groba iz koga je Isus vaskrsao.

Drugi pak objašnjenje nalaze u dubljoj, prethrišćanskoj istoriji, smatrajući da je razbijanje ljuske jaja simbolisalo prelomni dan u godini, tj. početak novog životnog ciklusa u prirodi.

Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju i u dane iza Vaskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darivali jedno drugom šareno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti.

Poklanjanjem vaskršnjeg šarenog jajeta prećutno je davan ili tražen oproštaj. I to je važna i raširena odlika Vaskrsa: na taj dan sve svađe i neprijateljstva treba okončati.

Od ostalih vaskršnjih običaja, raširen je i onaj da se deca po obrazu dotaknu crvenim jajetom, kako bi čitave godine bila rumena i zdrava.

Takođe, na Vaskrs valja poraniti, ali i ne otići na spavanje pre ponoći – onaj ko tako ne postupi, prema verovanju, biće do narednog Vaskrsa pospan i nesklon radu.

U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde prolazi litija pale se vatre, ili se na prozore stavljaju upaljene sveće.

Farbana jaja, iako ubedljivo najrasprostranjenija, nisu jedini simbol Vaskrsa. To su i med, so, kvasac, vino…

Mese se i posebni hlebovi: u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje sa umetnutim celim jajetom. Svaka od ovih namirnica je metafora hrišćanske vere, a uglavnom se odnose na reči i dela Isusa i apostola.

U Severnoj Americi, najpoznatiji uskršnji običaj je lov na šarena jaja: roditelji ih sakrivaju po kući ili dvorištu, deca ih traže verujući da ih je na skrovitim mestima ostavio – uskršnji zeka

U eri globalizacije, i u naše krajeve masovno su „doskakutali” ti uskršnji zečevi, čiji „preci” potiču iz anglo-saksonske predhrišćanske tradicije, u kojoj je ova životinja smatrana otelotvorenjem boginje plodnosti, zbog brzog razmnožavanja.

Prema legendi, boginja Ostara pretvorila je pticu u zeca, podarivši mu tako brzinu kao da ima krila. Takođe, na jedan dan u godini podarila mu je moć da leže jaja. U prepletu verskog učenja i narodnih običaja, zec je tako izborio mesto među vaskršnjim simbolima. Popularnost mu je naročito porasla kada su u 19. veku u Nemačkoj počele da se prave poslastice u obliku uskršnjeg zeca, čiji su čokoladni potomci poslednjih dana prekrili rafove i ovdašnjih prodavnica.

Veliki petak tuge

Veliki petak, dan kada je raspeti Isus izdahnuo na Golgoti, za sve hrišćane je dan strogog posta i žalosti. Oni koji se toga dosledno drže pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca. Smatra se neumesnim i bilo kakvo smejanje ili radovanje.

Običaj je da se na taj dan ništa ne radi ni u kući ni u polju – izuzetak je bojenje vaskršnjih jaja.

U pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Veliki petak tuge

Veliki petak, dan kada je raspeti Isus izdahnuo na Golgoti, za sve hrišćane je dan strogog posta i žalosti. Oni koji se toga dosledno drže pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca. Smatra se neumesnim i bilo kakvo smejanje ili radovanje.Običaj je da se na taj dan ništa ne radi ni u kući ni u polju – izuzetak je bojenje vaskršnjih jaja. U pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Kako se kaže

Oblici Vaskrs, Vaskrsenije, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju starom srpskom crkvenom i književnom jeziku.Srpskoslovenski kao zvanični crkveni jezik sredinom 18. veka zamenjen je ruskim crkvenim jezikom (tzv. ruskoslovenskim).Od sredine 18. veka, ruskoslovenski je u SPC zvaničan crkveni jezik, pa se „a” u prvom slogu izgovara „po ruski”, kao „o”: Voskresenije, voskresnuti, voskrese.Oblici Hristos voskrse/vaskrese/vaskrs ne pripadaju ni starom ni današnjem srpskom crkvenom jeziku. U pozdravu se nije uobičajio ni narodni izgovor Hristos uskrsnu.Vuk Karadžić, u svom „Rječniku”, za glavni naziv ovog praznika je uzeo Vaskrsenije, ali pominje i druge nazive – Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan. U njegovoj zbirci poslovica, u jednoj se sreće prvi navedeni naziv, a u dve – Uskrs.

Promotim Admin 14 Aprila, 2017

0 4 minuta čitanja

Promotim Admin

Komentariši Poništi odgovor