Na tropskim vrućinama, meštani Bukvaleka vodu imaju samo dva sata dnevno i tada svi žure da operu veš, okupaju decu i natoče rezerve u flaše.
– Vode nema po celi dan, dođe samo malo pred veče i tako već godinama. Nas šestoro je u kući, imamo i malo dete, jedva izdržavamo. Kome god da se žalimo, svi prebacuju odgovornost, niko nije kriv što u 21. veku živimo bez vode, a račune uredno plaćamo- žali se Slađana, čije je domaćinstvo priključeno na seoski vodovod.
Čak i meštani koji imaju svoj bunar, tu vodu ne mogu koristiti za piće.
– Aanaliza je pokazala da hemijski sastav nije ispravan, tako da za piće donosim kanistere vode iz grada- govori Miodrag G.
Nije lako ni vlasnicima kafića, iako natoče rezerve vode, jako je teško, kažu, voditi posao i održavati higijenu u takvim uslovima.
Zbog nestašice, u selu Milašinovići meštani plaćaju da im dođu cisterne vode.
– Imamo dva bazena, ali sada kada su suše nema dotoka vode, pa čak i po mesec dana budu suve slavine. Žalosno je, ima ovde starijih ljudi, bolesnih, dece, ne može se ni bašta zaliti, a samo smo na pet kilometara od grada- negoduje Nada Bodiroža.
I stanovnici Borkovića žale se da se bukvalno utrkuju ko će pre poraniti i natočiti vode dok je ima.
– Redukcije su stalno, dva dana imamo vodu, onda četiri nemamo. Od bedne penzije dajemo po 80 KM mesečno da kupimo vodu za piće. Slušamo stalno o vodovodu Crno vrelo, ali pitanje je hoćemo li ga baba i ja dočekati- kaže Boro, koji više ne veruje nikakvim obećanjima.
Nažalost, za ove ljude nema reči ohrabrenja iz Centra za unapređenje sela. Direktor Draško Ilić priznaje da će ovi problemi potrajati sve dok ne bude većih ulaganja u vodovodnu mrežu, a za sada se trude da u svim naseljima podjenako obezbede vodu.
– Punimo sisteme vodom i onda jednim naseljima puštamo, a drugima zavrnemo, tako da dok Rekavice imaju vodu, meštani u Donjim Kolima nemaju i obrnuto. Leti su velike potrebe za vodom, povećana je potrošnja, ali činjenica je i da ima sve više kuća na selu koje u dvorištu toče velike bazene za kupanje – tvrdi Ilić, podsećajući da Centar ne može više ulagati u izgradnju vodovoda, jer su mu oduzete te nadležnosti.
U Odseku za civilnu zaštitu naglašavaju da su obezbedili cisterne vode za naselja u kojima nema vodosnabdevanja, i do sada su reagovali u mesnim zajednicama Karanovac, Rekavice, plato Manjače, Krčamirce, Debeljaci, Radosavska, te Česma. Plaćanja su oslobođene porodice poginulih boraca, a ostali građani za kubik vode trebaju dati tri marke. Kako su objasnili u Odseku, građani zahteve trebaju poslati preko svojih mesnih zajednica.
Peticija u Potoku
Strpljenje su izgubili i stanovnici Ulice Pere Drljače u naselju Potok, koji nemaju vodu iako se nalaze u samom gradu. Pritisak sa javne česme je toliko slab, pričaju stanari, kao i da ne postoji, a priključak na mrežu čekaju još od poplava.
– Lani su nam postavili pumpu na kraju ulice i rekli da svi napravimo šahtove, a onda su se odjednom svi ućutali i sada i u Gradskoj upravi i u Vodovodu prebacuju odgovornost. Molim samo nadležne da tri dana zavrnu slavinu u svojoj kući da vide kako je nama, a mi smo tri godine bez vode. Ne znam više ni kako se snalazimo i odakle sve dovlačimo vodu- očajna je majka Marina Rokvić- Miljković.
Meštani sada prikupljaju potpise da se zvanično obrate Gradu, a ukoliko ni to ne uspe, spremni su, poručuju, na proteste.
