Zanatske radnje, nekada su bile jezgro svakog grada. Zanatlije su prenosile stečeno znanje s koljena na koljeno. Neki od zanata određivali su i prezimena pojedinih porodica. Iz porodičnih zanata, pokretane su mnoge grane industrije.
Međutim, savremena industrijalizacija i ekonomska kolonijalizacija, dovele su do izumiranja i zanata, ali i samoincijative za pokretanje zanatskih radnji.
Sahida Nanić, tehnologiju izrade slatkiša naučila je od roditelja. Nekada ni jedan vašar ni sajam, nisu mogli proći bez slatkih tajni: ciglice, bombonice, licitarska srca.
“Ovo je stari zanat, koji svi pamtimo i koji me vraća u djetinjstvo. I ovo je bilo zdravo. Nema emulgatora, konzervansa i sve je prirodno, sem prerade šećera”, kaže Sahida Nanić iz Brčkog, jedna od tradicionalnih zanatlija.
Darinka Kalanj, zanatsku tehniku izrade pletenih predmeta, dekupaž i ukrašavanje flaša, naučila je posredstvom interneta.
“Uglavnom se proizvod dobija recikliranjem. Korpe su od papira, flaše sa koncom, dekupaž i mogu da se restauriraju neke stare stvari”, rekla je Darinka Kalanj iz Brčkog.
Ima i onih, koji su u potrazi za dodatnim prihodom, posao potražili u tokarenju laminiranog drveta, tehnici putem koje izrađuju umjetničke predmete od drveta.
“Mi radimo od drveta. Nemamo kalupe, sve je ručni rad. Sve su unikati. Iste predmete ne ponavljamo. Ono što napravimo je 100 odsto unikat”, naglašava Јelica Todorović iz Ugljevika.
“Nama je prvesntveno cilj da ljudi svoje slobodno vrijeme potroše na kreativan i racionalan i interesantan način”, ističe Ruža Đurić Milinković, predsjednica Udruženja stari zanati i rukotvorine iz Brčkog.
Stari znati su neiskorišćena grana za afirmaciju turističke ponude i šansa za nova radna mjesta. Važna su karika u predstavljanju kulture i tradicije, određenog regiona i zemlje.
RTRS
