Banjalučki ribolovci imaju poseban mehanizam za pecanje ribe – Banjalučko kolo. Sprava pogodna za lov na brzim vodama, u potpunosto osmišljena i napravljena u Banjaluci postala je i brend ovog grada. Od zaborava je decenijama čuvaju stari ribari na obalama Vrbasa, a od ove godine postaje i zvanični suvenir grada.
Škobalj, mrena, mladica, pastrmka,… iz Vrbasa se pecaju na Banjalučko kolo. Poseban mehanizam za ribolov na brzim rijekama osmišljen i napravljen u Banjaluci.
– Ono je pogodno za španovanje, za brzu kontru i lako je rukovati s njim. Ja jednom rukom i bacam i motam, evo vidite da mi ne treba druga ruka kao kod ribolova na rolu, – pojašnjava Enver Kljunić, ribolovac iz Banjaluke.
Ovu mašinicu su osmislili Banjalučani sredinom prošlog vijeka. Pravili su je za svoje i potrebe prijatelja radnici Čajevca i Jelšingrada – toga više nema. Sada ribolovci Banjalučko kolo od alluminijuma naručuju u privatnim firmama, a to ih košta blizu 60 maraka.
– Dok nisu ove savremene mašine došle mi smo to radili i po nekoliko dana. Sad to ubaciš u kompjuter i samo radi, – ističe Kljunić.
Gdje god su pecali ribari sa ovim mehanizmom – znalo se da su Banjalučani. Od ove godine i Turistička organizacija planira da Banjalučko kolo uvrsti u zvanični suvenir grada. Ovog oblika biće bedževi, magneti, privjesci. No planirana je i promocija u okviru Eko festivala krajem avgusta.
– Biće promovisano na taj način što ćemo u saradnji sa Sportsko-ribolovačkim društvom Banja Luka i Udrženjem za zaštitu pastrmke i mladice gdje ćemo izvesti obuku pecanja mališana od 12 do 14 godina. I zanimljiv je slogan pod kojim će pecati je 'ulovi, poljubi, vrati', – kaže Branka Branković, Turistička organizacija BL.
Iskusni ribari kažu da nije lako naučiti rukovati Banjalučkim kolom, ali i ko jednom nauči nikad ne zaboravlja. Bez obzira na kojoj strani svijeta živjeli Banjalučani ga koriste. Enver Kljunić, sa početka priče, nam je ispričao anegdotu da je njegov rođak u Americi bio priveden u policijsku stanicu jer je pecao na neku čudnu spravu.
