Pjesma "Dogodine u Prizrenu" izazvala buru, Jutjub najavio da će biti uklonjena (VIDEO)

"Dogodine u Prizrenu", pjesma koju poznata grupa "Beogradski sindikat" izvodi zajedno sa banjalučkom grupom Etno grupom "Trag", objavljena je prije tri dana i usijala je društvene mreže, a već bi mogla bi biti uklonjena sa Jutjuba zbog "uznemirujućeg sadržaja".

Stihovi prožeti rodoljubljem, vjerom i sjećanjem na srpske korjenje i slavne pretke, podsjećaju sve na veliku nepravdu koja je učinjena prema srpskom narodu. Posvećeni su svim nevinim žrtvama na Kosovu i Metohiji, sa porukom da se nikada ne zaborave i u nadi da će bog dati da se one ne ponove.

U spotu su prikazani dokumentarni snimci o stradanju srpskog naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji.

- Svaka čast na proceni! Može tuča u rijalitiju, a ne može stradanje srpskog naroda. Može golotinja i prostakluk, a ne može spaljena crkva! Ovo je dokaz da smo pesmom uzburkali mnoge duhove. Nastavljamo da se borimo! Nema povlačenja, nema predaje! DOGODINE U PRIZRENU!

Pjesma je o stradanju srpskog naroda na Kosmetu, a u spotu su prikazane scene bombardovanja 1999. godine, kao i scene toga kako Albanci ruše crkve, navodi portal "Vidovdan".

Ovo su stihovi pjesme "Dogodine u Prizrenu"

Kuda bih da ne znam gde je naša tačka polazna
gde je naših grobova kao u polju božura,
nemih svedoka svih vekova silnih podviga
junaka koji radije su stradali na nogama?

Zar su plodnu zemlju nahranili oni kostima
da danas bismo ćutali, dok nam je sila otima?

Zar je bitno da li sam s Metohije il s Dorćola,
da bi me zbog nepravde sama duša zabolela?

U ovoj borbi ne ni avioni,
vrede udžbenici školski u kojima jasno stoji:
ko je uzdigao hram, ko skrnavio je oltar,
koje nasleđe je čast večna a šta je sramota.

Ni bombe, ni glasanja ne izbrisaše Lazara,
dokle generacija nova na njemu stasava.

Izgubljeno nije nikad ono što je sveto.
U nadi rasti, crven cvete, da braće te opet neko.

Moj kompas je tvoj koren, u grudima srce moje.

Bez njega sam, za novcem, bez Milosti putem proklet.
I ko lađe od papira, koje brode laži morem,
u suštini samo tonem...

Stalno pitate vi mene šta mi znači Kosovo.
Nije vam jasno? Objasniću vam ponovo:
Kosovo je seme iz kojeg sam ja ponik'o,
izvor i korito iz kog je narod poteko.

Kažu nam zli jezici da Kosovo je propalo.
Neverni i slabi kažu Kosovo je gotovo.
A ja vam svima kažem samo Kosovo je oteto,
rušeno i spaljeno od dušmanina prokletog.

Čudno vam što gradsko dete nema neke druge teme
jer sad je takvo vreme - svako gleda samo sebe.

Živimo bez vere, bez nade i bez želje.
Zidamo kule a zaboravljamo temelj.
Jer narod bez porekla to je presušena reka.

Bez majke mi smo čeda, što su ostala bez mleka.
Al' tu na mestu starom, gde je Miloš život dao
vođen Lazarovom pravdom, opet vaskrsnuće narod.
Jer u nama i dalje živi predskazanje –

Kosovski zavet koji trajaće zanavek.
Zato učimo decu da znaju pravu istinu.
I nek nam pozdrav bude: "Dogodine u Prizrenu!"

A ja molim se,
ognjištu svom da vratim se.
Duša tebe cjeliva,
zemljo sveta od Neba kupljena.

Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena,
Orao si moga neba al' krila su ti slomljena.
Moja gorka suza, u mojim grudima praznina,
srce otadžbine moje, moje ličnosti suština...

U polju božuri nikli, iz krvi junaka bez straha.
Na mestu gde se moja zemlja uzdiže do neba,
pokazao nam vladar za šta valja da se strada.

Za Kosmet nas je Lazar vez'o i mitom i kletvom.
Đavo tada nije stao, pa je zla i dalje slao –
gadne dušmane i bagru, na ovo što ostade nas malo.

Samo nekad bili Turci, onda došli gladni vuci.
Juče bio nam je kolac, sad nas muče u žutoj kući.
I još brane mi da ne smem da gledam moje freske
jer će za čas da me sete na ponosne nam pretke,
da ne čujem nikada pesmu Dečanskih monaha,
u srcu, Miloša junaka, da ne probudi se snaga.

Sve te podvale ja znam i bezbroj puta vi'do sam
krstove kad lome nam i skrnave nam Vidovdan,
Al' nije prvi put nam, ovde, da smo u zbegu i seobi.

Al', kad vreme prođe, seljak svojoj njivi dođe.
Jer mi ginuli smo svuda, za slobodu stalno,
da junaku bi se, sutra, Srbin dete zvalo.

Zato dobro slušaj, sine: I najgorem se prašta
al' za otadžbinu gine.
Kosmet večno zemlja naša!

A ja molim se,
ognjištu svom da vratim se.
Duša tebe cjeliva,
zemljo sveta od Neba kupljena.
Božuri da nam vaskrsnu
slavu, dogodine u Prizrenu.

Tagovi: