- Svaki treći zaposleni u Republici Srpskoj radi u javnim preduzećima ili ustanovama, što pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku RS, prema kojima je od ukupno 266. 309 radnika, njih 77. 057 u državnoj službi.

Iako je ohrabrujući podatak taj što privatni sektor ima najbrojniju radnu snagu i bilježi rast u 2018. godini, koji je dostigao kvotu od 153.149, armija radnika koji su na teretu države nažalost i dalje raste. Njih je tako u prošloj godini bilo 994 više nego u 2017.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Goran Radivojac smatra da je slična situacija na cijelom Balkanu kada je u pitanju javni sektor, ali da je od bujanja javnog aparata daleko veći problem taj što je nedovoljno razvijena privreda, piše Glas Srpske.
Srpska, kako kaže Radivojac, nema problem sa viškom radnika u državnim preduzećima koji bi akutno trebalo riješiti, već to što njih privrednici finansiraju.
- Problem nije u veličini i konstrukciji javne uprave u Srpskoj, već u nedovoljno razvijenoj privredi, koja bi taj teret lakše nosila. Nije rješenje ni u suzbijanju troškova, jer ćemo time smanjiti potrošnju, a time direktno i obrt kapitala i prihode od PDV-a. Naš put mora biti u smjeru stimulisanja privrednog rasta - istakao je Radivojac.
Prema njegovim riječima, u posljednjih pet godina došlo je do ekspanzije otvorenosti tržišta radne snage Evropske unije za sve radnike sa Balkana.
- Taj trend će očigledno biti nastavljen i u ovoj godini. Tako ćemo doći u situaciju da su privrednici prinuđeni da sami ponude veće plate radnicima - smatra Radivojac i dodaje da naša prednost već odavno nije jeftina radna snaga.
- Privreda se mora okrenuti sofisticiranijim uslugama i proizvodima, koji će donijeti veću dobit, ali i veće plate. Ne možemo više nuditi samo jeftinu radnu snagu, pošto je više i nemamo - zaključio je Radivojac.
Direktor u Privrednoj komori RS Pero Ćorić kaže da je sadašnjim nacrtom zakona o lokalnoj samoupravi produžen rok na dvije godine kojim bi broj zaposlenih u lokalnim zajednicama bio smanjen u skladu brojem stanovnika. Na taj način, kako ističe, amnestira se smanjenje radnika u javnoj upravi, što nije dobra poruka realnom sektoru.
- Moramo ograničiti zapošljavanje u javnom sektoru, ukoliko hoćemo da napravimo iskorak u toj oblasti. Međutim, zakonska rješenja koja su trenutno ponuđena u nacrtu ne idu u pravcu tih planova - objašnjava Ćorić.
On dodaje i da ukoliko bi se ušlo u reforme kroz smanjenje opterećenja rada, poslodavci bi povećali plate radnicima, čime bi stvorili uslove da poraste interesovanje za realni sektor.
- Samo kroz rasterećenje privrede možemo očekivati povećanje plata i generalno bolje uslove u realnom sektoru - dodao je Ćorić.