Direktor Instituta za javno zdravstvo RS Branislav Zeljković kazao je danas na konferenciji za novinare da će u prvom kontigentu stići nekoliko hiljada vakcina koje će odmah biti „aplicirane“.

Prioritetno će, dodao je on, biti vakcinisani zdravstveni radnici i stariji građani. Kako budu stizale nove doze, rekao je direktor, moći će da se vakcinišu i ostali, a potom je dodao da će opremu za hladno skladištenje vakcina protiv koronavirusa Institutu donirati UNICEF.

Četvrtog januara smo poslali dva pitanja Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS: Da li postoji plan vakcinacije i da li mogu da nam ga dostave ukoliko je on definisan i napisan. Sutradan je stigao odgovor u kojem je, između ostalog, stajalo da je plan vakcinacije pripremio Institut za javno zdravstvo RS još u avgustu. U odgovoru je stajala još jedna poduža rečenica u kojoj je navedeno šta je sve uzeto u obzir kod izrade ovog plana. Plan, dakle, postoji, ali ga nismo dobili iako smo ga tražili.

Dan kasnije, šestog januara, poslali smo set novih pitanja Ministarstvu. Da li će vakcinacija biti obavezna? Koliko je timova obučeno za vakcinaciju? Gdje se ti timovi nalaze? Koju su obuku prošli i ko ih je obučavao? Gdje će biti punktovi za vakcinaciju? Koliko ih ima i kako su raspoređeni? Koliko je rezervisano rashladnih kontejnera za skladištenje i transport ukoliko BiH dobije Fajzerove BionTeh vakcine koja se čuvaju na -70 stepeni Celzijusa? Obična, novinarska pitanja.

Odgovor nismo dobili do danas. Nezvanično nam je rečeno da smo dobili ono što smo imali da dobijemo, a da će sve ostale informacije blagovremeno biti „iskomunicirane sa javnošću“. Milina jedna. Pitanja smo stoga juče proslijedili Institutu. Umjesto da pripreme odgovore na novinarska pitanja, služba za odnose s javnošću je spremila Zeljkovićevu besjedu na osnovu naših pitanja. Ako ništa, sad bar znamo da resorno ministarstvo i Institut odlično sarađuju.

Posao portparola nije pjesma. Treba čistiti krmačluke nadređenih iz dana u dan, treba mijenjati direktorske posteljine iz sedmice u sedmicu, treba peglati izgužvane rečenice pretpostavljenih iz mjeseca u mjesec. Pored toga portparoli imaju još jedan jedini zadatak: da odgovaraju na novinarska pitanja. Ili da se bar prave da daju sve od sebe da na njih odgovore.

Nije prvina da portparoli novinarska pitanja ignorišu, a da potom odgovore na ta pitanja saopštavaju na konferencijama ili u ekskluzivnim izjavama za državnu agenciju i javni servis. Nije ovo posljednji put da portparoli „nezgodna“ novinarska pitanja koriste da instituciji za koju rade ili direktoru kome su odani podižu rejting.

Ako sramota može biti veća, a uvijek može biti veća, onda se ona nalazi i u prostom podatku koji veli da su portparolski rovovi u najvećem broju slučajeva popunjeni novinarskim mesom. Oni koji su juče postavljali pitanja danas kriju odgovore.

Protiv kovida ćemo možda i pronaći efikasnu vakcinu, ali protiv portparolskog bezobrazluka nikada.

Stavovi izneseni u komentarima i kolumnama su autorovi i ne odražavaju stavove redakcije.