Zbog nemogućnosti zaposlenja u struci, svaki četvrti mladi obrazovani čovek u državi radi posao koji se kudikamo razlikuje od zanimanja za koje se školovao.

To je pokazalo istraživanje Direkcije za ekonomsko planiranje, apostrofirajući ovakvo stanje kao jedan od gorućih problema mladih u BiH.

Prema proceni, poslove različite od njihovog usmerenja ili formalnog obrazovanja radi oko 80.000 ljudi od kojih mnogi, kako priznaju, imaju otpor prema svom trenutnom radnom mestu. Međutim, itekako su svesni da nemaju puno izbora, odnosno da je u današnje vreme važno da imaš bilo kakav posao, pa ćute i rade, nadajući se da će i njima jednom svanuti.

Svaštarenje

Podsetimo, u BiH živi 743.000 stanovnika uzrasta od 20 do 35 godina, od kojih je, s obzirom na stopu nezaposlenosti mladih, oko 427.000 bez posla. Od oko 316.000 onih koji su te sreće da ga imaju, najmanje 25 odsto radio ono što nisu mogli ni da zamisle dok su studirali.

Od svaštarenja nisu pošteđeni ni predstavnici zanimanja koja su u običnom narodu odvajkada izazivali strahopoštovanje, poput lekara koji u današnje vreme bukvalno rade sve i svašta, samo da bi preživeli.

Tako se dešava da, umesto u belom mantilu i sa stetoskopom oko vrata, mladi ljudi sa diplomom medicinskog fakulteta u prodavnicama obuće sa kašikom za cipele u ruci obigravaju oko mušterija.

Na ovo su upozorili iz neformalnog udruženja nezaposlenih lekara, naglasivši da doktorima koji ne rade u struci diploma služi samo za ukras, dok za život zarađuju svaštareći.

I nada umire

U sličnoj poziciji su i mnogi drugi mladi obrazovani ljudi, koji su se, da bi preživeli, prihvatili poslova koji nemaju ama baš nikakve veze sa njihovom strukom.

Ivana S. (30), tehnolog iz Banjaluke, kaže da trenutno radi u jednoj cvećari.

- Nakon završetka fakulteta, dve godine sam pokušavala da nađem posao u struci, ali bezuspešno. Onda sam se zaposlila u kladionici, samo na godinu dana, dok je jedna radnica bila na porodiljskom. Jedno vreme sam radila u kiosku, a sada aranžiram i prodajem cveće u jednoj cvećari. Izgubila sam gotovo svaku nadu da ću naći posao za koji sam se školovala - kaže sagovornica „EuroBlica“.

Samopoštovanje

Psiholozi upozoravaju da mladi ljudi mogu da podnesu da nekoliko godina rade posao mimo struke, ali da nakon toga mogu da nastupe ozbiljni psihički problemi.

- Vremenom počinju da gube samopoštovanje. Nebitno da li su završili srednju ili visoku školu, postaju frustrirani, a često i depresivni. Njihovo nezadovoljstvo se reflektuje i na okruženje, a teže se odlučuju i da zasnuju porodicu ili da nešto planiraju. Najčešće maštaju da odu u inostranstvo. Nije im bitno šta će tamo raditi, jer će za svoj posao bar biti dobro plaćeni – ističu psiholozi.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, stopa nezaposlenosti mladih u BiH iznosi 57,5 odsto, u čemu ubedljivo prednjačimo u regionu. Zato ne čudi što se suočavamo sa masovnim odlaskom obrazovanih ljudi u inostranstvo. To potvrđuju i procene Svetske banke, koja pokazuje da je ukupni procenat emigracije visokoobrazovanih iz BiH 23,9, a samo doktora 11,1 odsto, po čemu zauzimamo neslavno vodeće mesto u svetu.

Svi na gubitku

U Savezu sindikata RS kažu da je poražavajuće da se mladi ljudi školuju za jedno, a da rade nešto sasvim drugo.

– Međutim, s obzirom na nesrazmer ponude i potražnje na tržištu rada, mnogim mladim ljudima je bitno da imaju bilo kakav posao. Naravno, logično je da vremenom postaju nezadovoljni, jer se svi veruju da je to svaštarenje privremeno. Onda je u problemu i poslodavac, jer nezadovoljan radnik teško može da bude produktivan, a na gubitku je i država. Suština je u tome da upisnu politiku treba usklađivati sa potrebama tržišta, kako bi ljudi radili ono za što su se školovali - kaže potpredsednik ovog saveza Tane Peulić.

PIŠE: Maja Bašić, EuroBlic