Dva Banjalučanina povrijeđena u saobraćajnoj nezgodi  / 2017-02-28 10:54:31             STRATEŠKO PARTNERSTVO SPAS : O sudbini ''Toplane'' sredinom marta  / 2017-02-28 10:36:11             30 sati tukao bivšu devojku jer ga je ostavila  / 2017-02-28 10:27:51             BANJALUKA: Bašte kafića dovesti u red  / 2017-02-28 10:25:15             POKAŽIMO HUMANOST: Danas doniranje krvi u Banjaluci  / 2017-02-28 10:05:36             Pripremni program za prvačiće ponegdje plaćaju i roditelji  / 2017-02-28 09:58:34             Osam beba rođeno u Banjaluci  / 2017-02-28 09:54:36             Donirali opremu za laboratoriju Tehnološke škole  / 2017-02-27 21:57:22             BANJALUKA: Besplatni rodni listovi maturantima  / 2017-02-27 21:44:45             RUŠE ZID ĆUTANJA: SIPA ''češlja'' usvojanje djece iz Banjaluke  / 2017-02-27 21:30:42             Želatin podmlađuje kožu  / 2017-02-27 20:36:18             Dino Merlin imao saobraćajku  / 2017-02-27 20:23:16             UGAŠEN POŽAR U BANJLUCI: Pušnica izazvala požar?  / 2017-02-27 19:01:35             Raditi na inkluziji u Banjaluci (FOTO)  / 2017-02-27 18:51:00             330 osoba boluje od rijetkih bolesti  / 2017-02-27 17:45:20             SNEŽANA PUHALO NA LIJEČENU U PADOVI: Od 1. marta i humanitarni broj  / 2017-02-27 17:42:56             BRAVO: ''Državni posao'' pokazao humanost  / 2017-02-27 17:40:04             Porodica Cvjetinović dobila novi dom   / 2017-02-27 17:28:35             Ponovo ratuju metalnim stubićima  / 2017-02-27 15:21:32             10 najboljih posnih recepata na vodi  / 2017-02-27 14:50:12             POTRESNA BANJALUČKA PRIČA: Alija poklonio Vladi život, Vlado njemu vjeru u dobrotu  / 2017-02-27 14:34:35             ''One tri'' opet u Banjaluci (VIDEO)  / 2017-02-27 14:08:59             Napravi poklon ženama u UKC-u  / 2017-02-27 14:05:52             Kroz Banjaluku ne pjevaj (1): Primadona i prvak Beogradske opere  / 2017-02-27 14:00:00             SPAS ZA DUŠU: Ovo se dogodi kad postite čitav VELIKI POST!  / 2017-02-27 13:58:56            

mojabanjaluka.info

Zbogom moja Republiko Srpska

Štampaj Pošalji
DRUŠTVO

 Bio sam danas u Slovenačkom konzulatu, u Banjaluci. Najjednostavnije rečeno. Razmišljao sam kako započeti ovu priču, a onda sam shvatio da je najbolje ovako ''školski''. Kratko i jasno. Bez filozofije.

Dočekao sam tamo dugačak red, ali misleći da su nekakve penzije u pitanju, ušao sam unutra do portira.

-          „Dobar dan“, rekao sam.

Pogledao me mrsko, nezadovoljno.

-          „Šta si trebao“?

-          „Trebam gore u ambasadu, da podignem vizu“.

-          „A, vizu trebaš“?

Nisam mu odgovorio.

-          „A, jesi ti jarane vidio ovaj red ispred“?

-          „Jesam, ali sam mislio da su penzije ili nešto tome slično“.

-          „Nemoj misliti već stani tamo u red i čekaj k’o svi ostali“.

Uh, kako me je bilo sramota. Kako sam ispao glup. Mogao sam ovo sam shvatiti. A red, majku mu, kilometarski. Kakav prizor. Pomišljam da izvadim telefon i slikam. Poželio sam da i drugi vide. Opet, nešto je glupo. A, i tužno. Skoro svi su mladi kao ja. Ispred mene dva momka, čine mi se čak i mlađi. Iza je mladi bračni par.

Nije ovo bilo za slikanja. Ovo je više za plakanja. Kilometarski red, nas mladih ljudi, koji čekaju na vizu, i svi želimo da odemo. Što dalje iz ove zemlje. Dokle nas noge nose. Shvatio sam da ova priča ne zaslužuje fotografiju. Nemamo mi više pejzaža za fotografisanje. Sve je otišlo dođavola i sve je izgubilo svaki smisao. Nemamo mi više iskrenih osmjeha na licu. Nema nas. Ljudi odlaze. Dosta je više igranja sa našim životima, dokle da budemo nečiji lutci dok nam drugi konce povlače. Ovde sve što je lijepo je istrajalo. Ni priroda više nije lijepa. Prodana je! Još malo pa ću kada se krenem kupati u Balkani, morati pitati da li smijem ući. A, ako odgovor bude potvrdan, za to ću morati debelo da platim. Grade se objekti, ruše pa opet grade. Kažu različite političke struje.  E, zbog takvih i sličnih sruja ja stojim sa velikom grupom mladih ljudi ispred Slovenačke ambasade i čekam na svoju vizu.

Dolazim na red i viza je u rukama. To je to. Zovem prijatelje i dogovaram kafu. Red je počastiti. Počastiću što idem iz sopstvene zemlje i što napuštam sve ove „struje“. Neću ja da više iko po meni „duva“ kako mu se hoće. Dosta je meni da me po obrazu „šamaraju“ vjetrovi onih gore, jačih. Sa sebe skidam konce da me ne vuku kao lutka, a bome neću više biti glup kao sa portirom. Znaću ja za red. Moj red je i došao.  Zbogom.

PIŠE: ILIJA LUKAČ

2017-01-02,18:49:30 

Izvor: MOJABANJALUKA.INFO
NAJČITANIJE